Izveštaj Poglavlje 27 u Srbiji: Izveštaj o (ne)napretku je peti godišnji izveštaj Koalicije 27 koji prati objavu godišnjeg izveštaja Evropske komisije. S obzirom na to da je došlo do promene dinamike u izveštavanju Evropske komisije, Koalicija 27 je 2017. godine objavila izveštaj u kraćoj formi pod nazivom Poglavlje 27 u Srbiji: Još uvek u pripremi. Izveštaj o (ne)napretku uz više detalja obrađuje teme iz perioda obuhvaćenog pređašnjim izveštajem, uz dodatak novina koje su se dogodile zaključno sa februarom 2018. godine.

Izvestaj preuzmite ovde: 1.SRPSKA VERZIJA, 2. ENGLESKA VERZIJA ...

Autorski članak Ioane Ciute i Zvezdana Kalmara[i] 

Srbija je zemlja zavisna od uglja, budući da oko 70% električne energije dobija sagorevanjem lignita. Ovakav ugalj možda nije najkvalitetniji energent, ali se zato odlikuje visokim sadržajem sumpora, što njegov dim čini osobito toksičnim. Srbija nije usamljeni zavisnik od uglja u Evropi. I druge države se oslanjaju na ugalj da namire svoje potrebe za energijom. Međutim, za razliku od ostatka kontinenta, koji se sve više okreće strategijama za fazno i potpuno uklanjanje uglja iz energetskog miksa shodno posvećenosti održivom razvoju i ciljevima Pariskog Sporazuma, Srbija je, čini se, rešena da ugalj sagoreva što je duže moguće i da za tu svoju naviku utroši koliko god novca da joj je dostupno. ...

Organizacija civilnog društva CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj u saradnji sa lokalnom organizacijom civilnog društva Kličevački idol, organizovala je sprovođenje anketnog istraživanja s ciljem da se čuju mišljenja i stavovi građana o problemima i teškoćama svakodnevnog života u naselju, o aktivnostima koje bi mogle pomoći da se uslovi života unaprede, kao i o budućnosti naselja i razvojnim perspektivama. ...

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC Kancelarija u Srbiji i CEKOR Vas sa zadovoljstvom pozivaju na okrugli sto Klimatske promene i civilno društvo u Srbiji u kontekstu Talanoa dijaloga.

Okrugli sto će se održati u utorak 8. maja 2018. godine u Naučno-tehnološkom parku Beograd, ulica  Veljka Dugoševića 54, Zvezdara, sa početkom  u 11 časova, sa ciljem otvaranja tri centralna pitanja na kojima se Talanoa dijalog o klimatskim promenama zasniva: Gde smo? Kuda želimo da idemo? Kako ćemo tamo da stignemo? 

Panelisti će govoriti o izvorima emisija, postojećem pravnom i strateškom okviru u Srbiji i ulozi organizacija civilnog društva, značajnim inicijativama, dobrim praksama, postojećim uspešnim modelima i raspoloživim resursima u borbi protiv klimatskih promena, sa aspekta ispunjenja obaveza prema Sporazumu iz Pariza. ...

Tradicionalno obeležavanje Dana planete zemlje Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR,  otpočeo je ekološkim i edukativnim predavanjem naslova „Probudimo odgovornost prema životnoj sredini: izazovi i mogućnosti“,  organizovanim u saradnji sa Visokom školom strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera iz Subotice. ...

U ČETVRTAK, 26. 04. 2018.  OD 11 DO 13.30 ČASOVA

Adresa: NDNV  - Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Zmaj Jovina 3/I , Novi Sad

Pozivamo Vas na okrugli sto “Ka boljoj implementaciji Strateške procene uticaja na životnu sredinu” koji organizuje udruženje CEKOR- Centar za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice u saradnji sa udruženjem Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada.

Molimo Vas da potvrdite svoje učešće na mail nadjereg@gmail.com. ...

Public Infrastructure in Southeast Europe – in whose interest?

Ova vest je prvobitno objavljena 16.03.2018. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Radolfzell, Beč, Prag, Subotica - Multilateralne razvojne banke podržale su ne manje od 82 hidroenergetska projekta širom jugoistočne Evrope, uključujući i one u zaštićenim područjima, prema studiji koju je danas objavila organizacija CEE Bankwatch Network. Studija zaključuje da je broj hidroenergetskih projekata u regionu koji uživaju finansijsku podršku multilateralnih razvojnih banaka i komercijalnih banaka, čak i veći od ranije poznatog.

Od 2005. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke odobrile su kredite i garancije u ukupnom iznosu od 727 miliona evra za ne manje od 82 hidroelektrane. Ovo uključuje 37 projekata u zaštićenim područjima kao što su nacionalni parkovi i Natura 2000 područja ili međunarodno priznate oblasti visoke vrednosti biodiverziteta kao što su značajna područja za ptice (Important Bird Areas).

EBRD je najveći poznati finansijer hidroenergije na Balkanu. Banka je podržala ukupno 61 hidroenergetsko postrojenje sa 126 miliona evra, od kojih je 29 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

Studija koja predstavlja ažuriran izveštaj objavljen 2015. godine takođe je utvrdila da novac koji plasiraju komercijalne banke igra ključnu ulogu u omogućavanju kontroverznih hidroenergetskih projekata. Finansiranje koje pružaju komercijalne banke je teže pratiti zbog nedostatka transparentnosti u sektoru, ali autori studije su identifikovali 158 postrojenja sa takvim finansiranjem, od kojih su 55 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

U Srbiji su vodeće Erste banka (26 projekata) i UniCredit (10). Erste banka je, na primer, finansirala grupu od sedam postrojenja na granici Nacionalnog parka Kopaonik, kod Jošaničke banje. Ove hidrolektrane, zajedno sa još osam u istom području koji se finansiraju iz drugih izvora, ostavile su veliki deo lokalnih reka sa malo ili bez vode tokom većeg dela godine. Unicredit banka finansira projekat Zvonce u blizini Babušnice, koji se trenutno gradi, i koji je izazvao proteste meštana okolnih sela.

Dvanaest projekata u Srbiji sa identifikovanim finansiranjem su u zaštićenim područjima. Najveći pritisak je u parku prirode Stara Planina, budućem području pod zaštitom EU Natura 2000. Hidronergetska postrojenja svih veličina i kapaciteta mogu imati značajne štetne uticaje na zaštićena područja, naročito u kontekstu nedostatka sredstava i kapaciteta za odlučan inspekcijski nadzor.

Od multilateralnih razvojnih banaka, EIB vodi u smislu posrednih kredita preko komercijalnih banaka i na ovaj način je finansirao ukupno 12 projekata u Srbiji. EBRD je takođe aktivan, pre svega u projektima rehabilitacije starih hidroelektrana, kao i u četiri direktne investicije kod Josaničke banje, ali i 5 projekata gde je novac plasiran preko UniCredit i jednom preko Societe Generale banke.

Zbog povlašćene cene otkupa električne energije predviđene za male hidroelektrane, sektor privlači i investitore povezane političkim i ekonomskim elitama koje često posluju na granici ili sa druge strane zakona.

"Mi snažno podržavamo potrebu da Srbija razvije svoj sektor obnovljivih izvora energije, ali šteta koju uzrokuju male hidroelektrane je veoma velika u poređenju sa proizvodnjom električne energije koju pružaju. Jedan vetropark daje više energije nego sve do sada izgrađene male hidroelektrane, a šteta za male vodotokove je nemerljiva", kaže Zvezdan Kalmar, koordinator u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

"Finansijeri moraju preuzeti svoj deo odgovornosti i osigurati usklađenost sa lokalnim i međunarodnim standardima. Neodogovorne investicije mogu zauvek uništiti stotine netaknutih balkanskih reka", dodaje Igor Vejnović, istraživač ogranizacije Bankwatch zadužen za hidroenergiju i koautor studije.

Studija i prateća baza podataka mogu se naći na:

https://bankwatch.org/publication/financing-for-hydropower-in-protected-areas-of-southeast-europe-update

Studija je izrađena u okviru kampanje "Sačuvajmo plavo srce Evrope", koju su pokrenuli "EuroNatur" i "RiverWatch" u saradnji sa lokalnim partnerima u zemljama Balkana u cilju suzbijanja uništavanja životne sredine. Oko 2800 novih brana trenutno je planirano na teritoriji između Slovenije i Albanije. Više na: http://www.balkanrivers.net.

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Multilateralne razvojne banke podržale su ne manje od 82 hidroenergetska projekta širom jugoistočne Evrope, uključujući i one u zaštićenim područjima, prema studiji koju je danas objavila organizacija CEE Bankwatch Network.

Radolfzell, Beč, Prag, Subotica - Studija  zaključuje da je broj hidroenergetskih projekata u regionu koji uživaju finansijsku podršku multilateralnih razvojnih banaka  i komercijalnih banaka, čak i veći od ranije poznatog.

Od 2005. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke odobrile su kredite i garancije u ukupnom iznosu od 727 miliona evra za ne manje od 82 hidroelektrane. Ovo uključuje 37 projekata u zaštićenim područjima kao što su nacionalni parkovi i Natura 2000 područja ili međunarodno priznate oblasti visoke vrednosti biodiverziteta kao što su značajna područja za ptice (Important Bird Areas).

EBRD je najveći poznati finansijer hidroenergije na Balkanu. Banka je podržala ukupno 61 hidroenergetskih postrojenja sa 126 miliona evra, od kojih je 29 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet. ...

Detaljnije >>

Poznati srpski borac za zaštitu životne sredine Đuro Vavroš  pravosnažno je oslobođen optužbi da je, kao ekološki aktivista, izvršio krivično delo narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti preduzeća "Krivaja" doo. 

Članice Nacionalnog konventa za EU iz radne grupe za Poglavlje 23, kao i brojne organizacije civilnog društva pozivaju Ministarstvo pravde da povuče objavljeni radni tekst amandmana na Ustav. 

Predložene izmene neće dovesti do stvaranja uslova za jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaca po oceni potpisnika pisma, ali i velikog broja profesora ustavnog prava, učesnika nedavno održanog javnog slušanja u organizaciji strukovnih udruženja. Umesto da menjaju sadašnja loša rešenja u Ustavu, objavljeni amandmani predstavljaju korak unazad i omogućiće znatno veći i direktniji uticaj Vlade i političkih stranaka na rad sudova i tužilaštva. ...

Danas je u prisustvu i aktivno učešće više od 60 učesnika održana tematska sednica radne grupe za Poglavlje 27- životna sredina i klimatske promene Nacionalnog Konventa o EU sa temom: Javno privatno partnerstvo (JPP) i koncesije kao model obezbeđivanja investicija i sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa u oblasti zaštite životne sredine i lokalnih komunalnih delatnosti u sklopu priključivanja EU.

Tema javno privatnog partnerstva (JPP) i koncesija je u ovom trenutku vrlo aktuelna kako je pokazao skup, a polje zaštite životne sredine je oblast koja je od javnog značaja i gde se sasvim sigurno predviđaju mnogi projekti kroz model JPP, naročito u oblastima kao što su tretman otpadnih voda i tretman otpada.

Sednici je prisustvovao gospodin Filip Abramović, pomoćnik Ministra za zaštitu životne sredine, koji je istakao da Srbiji, u nedostatku sopstvenih finansijskih sredstava za potrebne infrastrukturne investicije u oblasti voda i upravljanja otpadom, trebaju privatni partneri koji bi kroz JPP modele mogli da reše decenijski zanemarivane ekološke probleme i dostizanje evropskih standarda.

Sednici su takođe prisustvovale dve poslanice Gordana Čomić i Nada Lazić, te široka lepeza ekoloških i drugih NVO (Transparentnost) i pokreta (Ne davimo Beograd), pojedinaca, kao i predstavnika javnog i privatnog sektora (oblast otpada). ...

Pozivamo Vas na sastanak Radne grupe 19 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koji Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i udruženje Fractal organizuje u petak, 9. februara 2018. godine u Zelenom salonu Narodne skupštine (Kralja Milana 14), od 10.30 – 13.00 časova na temu: Javno privatno partnerstvo (JPP) i koncesije kao model obezbeđivanja investicija i sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa u oblasti zaštite životne sredine i lokalnih komunalnih delatnosti u sklopu priključivanja EU.

Događaj je podržan od međunarodnog projekta “OCD kao jednaki partneri u nadgledanju javnih finansija” koji u Srbiji sprovode CEKOR i Fractal.

Opšti nam je cilj poboljšanje odgovornosti i transparentnost javnih finansija, te jačanje uloge i glasa civilnog društva u nadgledanju učinka kojeg imaju institucije prilikom trošenja javnih finansija. ...

Regionalna konferencija "Životna sredina i građani Balkana - uloga i održivost civilnog društva" okupila je 11. i 12. decembra 2017. u Beogradu više od 100 predstavnika civilnog društva, međunarodnih organizacija, institucija vlada u regionu i lokalnih samouprava. Ova konferencija organizovana je u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine - CSOnnect koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu - REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 30.10.2017. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) u okviru projekta „Strengthening civil society to advocate for sustainable energy transition“ koji realizuje zajedno sa INFORSE Europe iz Danske, upriličio je u Arhus centru okrugli sto na kom je predstavljen predlog za kreiranje lokalne energetske strategije.

Danas predstavljeni predlog sadrži sveobuhvatnu i dugoročnu energetsku strategiju baziranu na prinicipima održivog razvoja, uštedi energije i ispunjavanju klimatskih ciljeva i smanjenja emisija ugljen dioksida. On podrazumeva korišćenje svih raspoloživih energenata od biomase, solarne energije, geotermalne energije i vetrogeneratora, a predlog energetske strategije predviđa i visinu investicija za narednih 30 godina, kao i uštede i benefite koji se odnose na zaštitu životne sredine.

Prema rečima naučnog saradnika sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, dr Ilije Batas Bjelića, strategije koje su gradovi širom Srbije doneli, nisu sprovodive, već najveći potencijal imaju one koje pišu sami građani u saradnji sa lokalnim samoupravama i u skladu sa danas dostupnim tehnologijama.

Danas održani okrugli sto podržan je jednim delom projektom "Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu", koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

opširnije - VIDEO

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Recikliranje donosi kako ekonomske dobiti, tako i dobit u smanjenju zagađenja. Upotrebom reciklanata štede se prirodni resursi i štedi energija. Reciklaža stvara manje zagađenja vazduha i vode nego primarna proizvodnja sirovina. Recikliranjem se štedi prostor za deponovanje, stvaraju se nova radna mesta u preduzećima koja se bave prikupljanjem, proizvodnjom i distribucijom sekundarnih sirovina, štede se novci i čuvaju biljna i životinjska staništa. ...

Detaljnije >>

NAZIV IZVEŠTAJA: KO-PROCESUIRANJE OTPADA U REPUBLICI SRBIJI

NARUČILAC: Centar za održivi razvoj CEKOR-Subotica
OBRAĐIVAČ: "METROALFA"doo, Beograd-Zemun
Izveštaj pripremila:
Margareta Milosavljevic, dip.ing.z.ž.s ...

Priručnik za donosioce odluka

Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini utvrdila je da postoje uslovi za dugoročan održivi razvoj izvorišta voda u cilju zadovoljenja potreba stanovništva u vodi za piće, pod uslovom da se gazdovanje kvalitetnom vodom vrši organizovano i racionalno.

Autor istraživanja:

dipl. ing. Duško Medić, Centar za održive zajednice

Izdavač: CEKOR

Za izdavača: Nataša Đereg

Subotica, 2017.

Preuzmite publikaciju: UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA VOJVODINE ...

Ovim putem Vas želimo pozvati na završni događaj projekta "Strengthening civil society to advocate for sustainable energy transition" koji radimo zajedno sa INFORSE Europe (Danska), kroz kojeg smo pokušali dati predloge gradu Subotici za kreiranje lokalne energetske strategije i pristupanje jednog dana Grada Subotice Povelji Gradonačelnika, Convenant of Mayors.

Događaj će se održati u ponedeljak 30.10.2017. u prostorijama Arhus Centra u Subotici (Otvoreni univerzitet, Trg cara Jovana Nenada 15)  sa početkom u 11.časova.

Agenda je u prilogu. ...

Ministarstvo zaštite životne sredine je iniciralo sastanak na kojem su nevladinom sektoru u saradnji sa Nacionalnim Konventom o EU predstavljeni status Poglavlja 27, kao i problemi i naredni koraci u izradi pregovaračke pozicije za ovo poglavlje. Sastanak je održan u četvrtak, 06.07. 2017. u prostorijama Narodne skupštine, ulica Kralja Milana 14.

CEKOR, kao vodeća organizacija za radnu grupu Konventa za Poglavlje 27 je bio zadužen za organizaciju sastanka i saradnju sa Ministarstvom.

Na otvaranje sastanka došao je i novo izabrani ministar novog ministarstva Goran Trivan, koji se obratio učesnicima podužim govorom. Ministar je više puta podvukao da će biti nemoguće uraditi bilo šta u ovom Poglavlju bez podrške nevladinog sektora i medija. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 05.06.2017. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

U Arhus centru danas je potpisan Memorandum o saradnji između Regionalne deponije i predstavnika organizacija civilnog društva iz Subotice, Bačke Topole, Trešnjevca, Kanjiže, Malog Iđoša i Čoke. Potpisivanjem memoranduma se definišu zajednički rad na edukaciji i informisanju građanstva o pravilnom zbrinjavanju i odlaganju otpada.

Na Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun, petnaest ekoloških organizacija civilnog društva je potpisalo Memorandum o saradnji sa Regionalnom deponijom, koja po rečima direktorke Andree Kikić, uskoro započinje probni rad, a na planu edukacije i informisanja građanstva o svim mogućnostima koje obuhvata Regionalni sistem za upravljanje otpadom, neophodna je i saradnja sa organizacijama civilnog sektora koje imaju kapacitete da se kao partneri uključe u oblast zbrinjavanja i upravljanja otpadom i koje su u oblasti vezanoj za unapređenje životne sredine ostvarile respektabilne rezultate.

Ova aktivnost podržana je projektom "Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu", koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

opširnije - VIDEO

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Centar za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR danas potpisuje Memorandum o saradnji sa preduzećem za regionalno upravljanje otpadom Regionalna deponija doo, kojim će naša organizacija potvrditi svoje opredeljenje za zajedničkim i kontinuiranim radom na informisanju i edukaciji građana o pravilnom zbrinjavanju i odlaganju otpada na teritoriji grada Subotice, i šire.

CEKOR na Svetski dan zaštite životne sredine takođe želi da aktuelizuje temu pošumljavanja, podizanja zaštitnih pojaseva od drveća i sadnju drveća u urbanim sredinama u celoj Srbiji, a naročito na teritoriji Vojvodine. ...

Detaljnije >>

Dana 24. maja 2017. U Plavoj Sali Gradske kuće Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) je organizovao prezentaciju i diskusiju na temu : " Predlog CEKOR-a za koncept održive energetike u Subotici" tokom koje je  Dr Ilija Batas Bjelić naučni saradnik sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prezentovao nekoliko scenarija razvoja energetike u Subotici, koje je CEKOR uradio u okviru međunarodnog projekta "Jačanje civilnog društva za zagovaranje održive energetske tranzicije", koji se pod vođstvom danske organizacije "VedvarendeEnergi" sprovodi u Jermeniji, Belarusiji, Makedoniji, Srbiji, Ukrajini i Danskoj ...

Ova vest je prvobitno objavljena 18.05.2017. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

U prostoru Jevrejske opštine u Subotici Aleksandra Knez Milojković održala je predavanje „Bezbednost hrane danas u Srbiji i kako se odbraniti od štetnih aditiva i ostataka hemikalija u hrani“.

Kakve nas sve opasnosti vrebaju sa tanjira, od pesticida, aditiva, antibiotika, pa do GMO, objasnila je Aleksandra Knez Milojković, na predavanju koje je deo aktivnosti projekta kog Centar za ekologiju i održivi razvoj realizuje u okviru "Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine (CSOnnect)" Regionalnog centra za životnu sredinu, Kancelarije u Beogradu.

- Kupovati organske proizvode od prodavaca koje poznajemo, čime ćemo ojačati ekonomsku moć ovih proizvođača, a s druge strane oslabiti nesavesne, koji u cilju ostvarenja što većeg profita zanemaruju bezbednost hrane, rekla je Aleksandra Knez Milojković.

Knez Milojković, kao i predstavnice CEKOR, Nataša Đereg i suorganizatora predavanja - Jevrejske opštine, Ružica Rudić Vranić, u pogledu kvaliteta hrane, istakle su da u našoj zemlji još uvek ne postoji adekvatna akreditovana laboratorija koja bi bila nadležna da kontroliše bezbednost hrane.

Zakonska regulativa koja uređuje upotrebu pesticida, do nedavno je omogućavala nekontrolisanu nabavku i upotrebu pesticida, istakla je Aleksandra Knez Milojković, a osvrnula se i na štetne uticaje antibiotika prisutnih u mesu i mesnim prerađevinama. Po njenim rečima, posledice toga se ogledaju u sve brojnijim slučajevima rezistencije na antibiotike koji se koriste u humanoj medicini, a upotreba hormona u stočarstvu i živinarstvu, za posledicu na stanovništvo ima hormonske poremećaje, probleme sa štitnom žlezdom i prevremeni ulazak u pubertet, što se po njenim rečima sada sve učestalije dešava kod devojčica od 9, pa čak i 5 godina.

opširnije - VIDEO

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

CEKOR je danas u Nikoziji, na sastanku sa predsednikom EBRD Sumom Čakrabartijem, predstavnicima borda direktora EBRD i osobljem banke zaduženim za energetiku, prirodne resurse, ekološke i socijalne uticaje predstavio neodrživost ekonomske, socijalne, ekološke i tehnološke politike i prakse razvoja EPS-a koji uprkos obavezama prema EU i globalnim klimatskim obavezama nastavlja da planira kopanje i spaljivanje uglja daleko posle 2050. godine, i to tako da kopa na manje od 100-300 metara od preko 2.000 porodica u kolubarskom i kostolačkom regionu, utičući destruktivno na imovinu i zdravlje građana i njihove dece. ...

Detaljnije >>

Dvadesetak ljudi u Vreocima živi u konstantnoj strepnji, otako su ovog proleća intenzivirani rudarski radovi. Ogromni bageri su se približili na manje od 50 metara od njihovih domova.

Iako je Republički rudarski inspektor svojim rešenjem 310-07-336/2017-02 od 28.2.2017. između ostalog naložio da se preduzmu hitne aktivnosti na sprovođenju procesa eksproprijacije odnosno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa sa rokom 15.4.2017., stručnjaci za procenu nekretnina su se na terenu pojavili tek 9. aprila, a izveštaj o imovini još uvek nisu uručili vlasnicima nekretnina koje se nalaze na putu nadiranja kopa. Dakle, umesto da je eksproprijacija završena, i umesto da su ovi građani isplaćeni da u tom kratkom roku nađu novi dom, oni još nemaju ni zvaničan spisak svoje imovine.

Stoga ovi ljudi ne smeju da napuste svoje domove, nemaju gde da odu, nisu dobili ni sredstva da kupe nove kuće niti odgovarajući dokument kojim bi na sudu ostvarivali svoja prava. ...

Povodom obeležavanja 22.aprila Svetskog dana planete Zemlje, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) je u subotičkim srednjim školama, u petak 21. aprila 2017., održao jednočasovna predavanja/radionice o zaštiti životne sredine, u okviru kojih su predstavljene dve važne i aktuelne teme: zaštita ugroženih životinjskih vrsta i upravljanje otpadom.

Ovom akcijom CEKOR-a  koju su predvodili Nikola Perušić i dve mlade volonterke Sanja Samardžija i Barbara Kujundžić, predstavljen je međunarodni značaj manifestacije Dana planete Zemlje kao i dosadašnji rad i razvoj udruženja CEKOR, a zatim su volonterke sa svojim prezentacijama pojasnile načine na koje je moguće uticati na očuvanje ugroženih životinjskih vrsta, gde su po rečima diplomiranog biologa Sanje Samardžija, među najugroženijima ptice, čija se brojnost može povećati izgradnjom staništa, dok je o temi upravljanja otpadom, Barbara Kujundžić istakla važnost selekcije otpada i  veoma nizak stepen reciklaže u Srbiji. ...

Studija o ceni CO2 za planirane termocentrale Zapadnog Balkana

Sve zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) koje planiraju da postanu deo EU u narednoj deceniji ili dve, ne smeju da zaborave tu činjenicu kada planiraju ulaganja u sektor energetike. Pravac razvoja politika EU je jasan: do 2050. godine njen energetski sektor mora biti potpuno dekarbonizovan - i zaista, već je počeo da se kreće u tom pravcu. Nasuprot tome, sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Albanije, se u snabdevanju električnom energijom u velikoj meri oslanjaju na lignit niskog kvaliteta, i na planove o izgradnji novih termoelektrana na ugalj. ...

Javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje novog bloka B3 na lokaciji termoelektrane Kostolac

Na javnoj raspravi i prezentaciji Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje novog bloka B3 na lokaciji termoelektrane Kostolac, koja je u četvrtak održana u Požarevcu, nevladine organizacije i meštani sela Drmno i Klenovnik su zatražili da se sagleda zagađanje i uticaj na zdravlje meštana, te da se izvrši raseljavanje onih čiji su domovi u blizini postrojenja.
Vodeći član Tehničke komisije dr. Mlađan Mićević je nakon diskusije izjavio da će predložiti da se komisija dopuni sa stručnim licem iz oblasti zdravstva i medicine ili u suprotnom neće potpisati saglasnost. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 03.03.2017. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Udruženje Teras i Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), kao član Koalicije 27 na današnjoj konferenciji za medije su predstavili izveštaj „Poglavlje 27 u Srbiji: još uvek u pripremi” i projekat koje zajednički organizuju Udruženje Teras i Mladi istraživači Srbije u okviru "Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine (CSOnnect)".

Danas predstavljeni izveštaj je treći po redu koji je izradila Koalicija 27, koju čine 11 članica. Izveštaj obuhvata sedam tematskih oblasti: horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha i vode, zaštita prirode, industrijsko zagađenje, upravljanje rizicima, hemikalijama i klimatske promene.
- Cilj izveštaja je da ukaže javnosti u Srbiji i donosiocima odluka na viđenje civilnog društva o problemima u poglavlju 27 i da da određene preporuke kako rešiti probleme i kako prevazići ono što je ključno - finansiranje i organizovanje sistema zaštite životne sredine, gde je potreban novi preokret u generalnoj politici, kroz ekonomske instrumente i novi fond zaštite životne sredine, rekla je direktorka CEKOR, Nataša Đereg, naglašavajući da ulaganje u životnu sredinu ne treba posmatrati kao trošak, već je ovo segment koji otvara mogućnost razvoja zelene ekonomije.

Pregovaračko poglavlje 27, u koje će trebati do 2030. godine uložiti 10,6 milijardi evra, biće otvoreno bez početnih merila odnosno uslova, međutim direktorka CEKOR, Nataša Đereg kao ozbiljan problem dostizanja zadovoljavajućih standarda navodi pitanje finansiranja svih aktivnosti, dodajući da je ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine, u koji su se slivala sredstva od ekoloških taksi, bila greška i da je nejasno gde su odlazila sredstva od ekoloških taksi koja su se ubirala i nakon gašenja fonda.

Na današnjoj konferenciji za medije predstavljen je i zajednički projekat koje Udruženje Teras realizuje sa Mladim istraživačima Srbije u okviru "Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine (CSOnnect)" Regionalnog centra za životnu sredinu, Kancelarije u Beogradu. reč je o onlajn platformi koja pruža informacije o napretku u oblasti pregovoračkog poglavlja 27, zakonskoj regulativi, kao i načinu očuvanja životne sredine.

opširnije - VIDEO

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Ova publikacija je nastala u okviru projekta "Advocacy NGOs networks for sustainable use of energy and natural resources in the Western Balkans and Turkey - ETNAR" na kojem rade organizacije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije, a bavi se temama energije, transporta i prirodnih resursa. ...

Detaljnije >>

Upozoravajući rezultati merenja zagađenosti vazduha u blizini termoelektrane 

Nezavisno merenje kvaliteta vazduha u selu Drmno, 500 metara udaljenom od termoelektrane Kostolac B, pokazalo je da su meštani tokom 30 dana, u razdoblju od 17. novembra do 16. decembra, bili izloženi takvim koncentracijama čestica manjih od 2,5 mikrona (PM2.5) koje prevazilaze maksimalno dozvoljene vrednosti tokom čak 26 dana, a štetnom dejstvu čestica manjim od 10 mikrona (PM10) 15 dana. Prema propisima važećim u Srbiji, stanovništvo ne sme biti izloženo koncentracijama PM10 većim od 70 odsto maksimalne dnevne vrednosti više od 35 dana tokom godine. Meštani Drmna su koncentracijama PM10 većim od 70 odsto maksimalno dozvoljene dnevne vrednosti bili izloženi tokom 24 od 30 dana! ...

Zadovoljstvo nam je pozvati vas na konferenciju koja se organizuje kao poslednja aktivnost u sklopu EU finansiranog projekta: "Mreža NVO za javno zagovaranje za održivo korišćenje energije i prirodnih resursa u zemljama Zapadnog Balkana i Turske - ETNAR".
Cilj konferencije je podići svest javnosti o inicijativama donošenja lokalnih energetskih planova, promocija održive energetike i resursne efikasnosti i promocija mogućnosti i značaja nisko-ugljeničnog razvojnog modela kako na lokalnom tako i nacionalnom nivou. ...

Centar za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR napravio je ovaj dokument (position paper) kojim je izrazio svoj stav o pitanju voda i zaštite životne sredine.

Dokument je izrađen uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta, odgovoran je isključivo Centar za ekologiju i održivi razvoj, te ona ne predstavlja nužno stavove Evropske unije. ...

Centar za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR napravio je ovaj dokument (position paper) kojim je izrazio svoj stav o pitanju energije.

Dokument je izrađen uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta, odgovoran je isključivo Centar za ekologiju i održivi razvoj, te ona ne predstavlja nužno stavove Evropske unije. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 29.11.2016. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Centar za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice (CEKOR), u saradnji sa udruženjem Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada, u okviru realizacije ETNAR projekta, organizovao je u Novom Sadu, 25. novembra okrugli sto posvećen kvalitetu vode u Vojvodini.

Okrugli sto je pored učesnika iz civilnog sektora, aktivista na terenu, okupio predstavnike inspekcijskih službi, resorne stručnjake, u cilju informisanja o kvalitetu vode u Vojvodini, kako površinskih i podzemnih voda, tako i same pijaće vode, te mapiranja problema na putu usaglašavanja sa EU.

opširnije - VIDEO

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Sa zadovoljstvom Vas pozivamo da uzmete učešće na okruglom stolu posvećenom kvalitetu vode u Vojvodini, 25. novembra 2016. od 10-14h, u sali hotela Novi Sad, Bulevar Jaše Tomića 1, 21000 Novi Sad.

Želja nam je da od eminentnih stručnjaka i aktivista sa terena dobijemo informacije o kvalitetu vode u Vojvodini, kako površinskih i podzemnih voda, tako i same pijaće vode, te da mapiramo probleme na putu usaglašavanja sa EU i otklonimo mnoge nedoumice koje su se u poslednje vreme javile u javnosti vezano za kvalitet vode i budućnost vodnih resursa u Vojvodini. ...

Detaljnije >>

Planirane nove termoelektrane na ugalj u Jugoistočnoj Evropi praćene su obećanjima o stvaranju novih radnih mesta i o očuvanju postojećih. Međutim, obećanja su u gotovo svim slučajevima nerealna, zaključuje nova studija koju je danas objavila mreža CEE Bankwatch, zajedno sa lokalnom partnerom Centrom za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Prevod Studije je dostupan na sledećem linku: http://bankwatch.org/sites/default/files/coal-jobs-fraud-SRB.pdf

Istina je da je i trenutni broj zaposlenih u termoelektranama i rudnicima neodrživ. Nerealna obećanja daju lažnu nadu stanovnicima rudarskih oblasti i na taj način odlažu neophodnu pravednu tranziciju na obnovljivu i održivu energiju. Potrebno je što pre napraviti pravičan i inkluzivan plan za transformaciju privrede lokalnih zajednica koje su se u proteklom periodu oslanjale na proizvodnju uglja, zaključuje se u studiji. ...

Naselje Drmno kod Kostolca je jedno od potencijalno najugroženijih naselja zbog blizine eksploatacije uglja na tom području. Kako bi se procenio uticaj rudarenja na deformacije stambenih objekata u ovom naselju, izvršen je obilazak objekata i terena u naselju Drmno kod Kostolca dana 26.06.2016.g., od strane stručnog tima za utvrđivanje uticaja rudarenja na deformacije objekata.

Naručilac studije je udruženje CEKOR.

Studija predstavlja nezavisno stručno mišljenje njenih autora, zasnovano na obilasku terena i navedenoj metodologiji.
Stavovi izneti u ovoj studiji su lično mišljenje i stručna procena autora nezavisno od stavova i ciljeva koje zastupa CEKOR. ...

Predstavljamo publikaciju " JUGOISTOČNA EUROPA: PUT U EU ILI PUT ZA NIGDE? " Energetska mapa puta za 2050: Vodič za budućnost", čiji je cilj upoznati javnost s odabranim scenarijem, rezultatom modela niskougljeničnog razvoja energetike u regionu jugoistočne Evrope razvijenog u sklopu projekta SEE SEP. ...

Planirane nove termoelektrane na ugalj u Jugoistočnoj Evropi praćene su obećanjima o stvaranju novih radnih mesta i o očuvanju postojećih. Međutim, obećanja su u gotovo svim slučajevima nerealna, zaključuje nova studija objavljena od strane mreže CEE Bankwatch, zajedno sa lokalnom partnerom Centrom za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). ...

This report has been produced with the assistance of the European Union. The contents of the report are the sole responsibility of the SEE Change Net on behalf of the SEE SEP implementing partners and can in no way be taken to reflect the views of the EU. ...

BRISEL / BEOGRAD, 4. novembar 2016 - Pariski sporazum o klimatskim promenama danas stupa na snagu, dok u ponedeljak 7. novembra počinje 22. Konferencija UN o klimatskim promenama, gde će se diskutovati detalji primene Pariskog sporazuma. Tim povodom, organizacije okupljene u Koaliciju 27 [1] i RES Fondacija [2] pozivaju Vladu i Parlament Srbije da hitno pristupi ratifikaciji Pariskog sporazuma, ali i pokaže spremnost na njegovu odlučnu primenu razvijanjem ambiciozne Nacionalne strategije za borbu protiv klimatskih promena.

Pariski sporazum je usvojen prošlog decembra na svetskom klimatskom Samitu u Parizu, pri čemu se preko 190 zemalja sveta, uključujući i Srbiju, obavezalo da će progresivno smanjivati svoje emisije gasova staklene bašte, do nultog nivoa emisija u drugoj polovini ovog veka. Da bi Sporazum stupio na snagu, bilo je potrebno da ga ratifikuje preko 55 zemalja sveta, koje zajedno čine preko 55% svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

U do sada nezapamćenom izrazu političke volje i jedinstva širom sveta, oba uslova su ispunjena. Tako Pariski sporazum stupa na snagu danas, 4. novembra, manje od godinu dana nakon što je usvojen. To je jedan od rekorda za najbrže stupanje na snagu jedne globalne konvencije. Sada je vreme da se Sporazum prevede u niz aktivnosti koje će omogućiti dostizanje postavljenih ciljava, počevši od izrade planskih dokumenata za borbu protiv klimatskih promena. ...

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) zajedno sa partnerskim organizacijama Ekološki pokret Vrbasa i UNECOOP iz Paraćina, dobitnice su institucionalnog granta u okviru CSOnnect programa podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine. ...

Preko 20 ekoloških organizacija u Srbiji odazvalo je pozivu Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) u Subotici i mirnim protestom pružili su podršku Đuri Vavrošu, ekološkom aktivisti sa Krivaje.

Protiv Vavroša se već skoro godinu dana vodi sudski proces zbog narušavanje ugleda preduzeća doo "Krivaja", koje je, po njegovim rečima, uzoralo vetrozaštitni pojas u ovom naselju kod Bačke Topole.

Povod za protestno okupljanje su mnogobrojni primeri kršenja prava građana- ekoloških aktivista, uzbunjivača koji ukazuju na kršenje propisa i kršenje ljudskih prava. Cilj protesta je da se ukaže da je u Srbiji postalo uobičajeno da svi koji se žale na zagađenje, ili ukazuju na propust komentarima, postovima, bivaju tuženi od druge strane za povredu ugleda firme. ...

Podrška Đuri Vavrošu i svim drugim eko aktivistima - poziv na protest

Centar za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR organizuje protest građana protiv progona ekoloških aktivista, u sredu 19. oktobra na platou ispred Osnovnog Suda u Subotici, Senćanski put 1, od 10-11 časova.

Pozivamo građane, medije, ekologe, studente - sve koji su pobornici ekologije da nam se pridruže!

Povod za ovo protestno okupljanje su mnogobrojni primeri kršenja prava građana - ekoloških aktivista - uzbunjivača koji ukazuju na kršenje propisa, kršenje ljudskih prava, a zalažu se za javno zdravlje, bezbednost, zdraviju i čistiju životnu životnu sredinu. Protestno dešavanje je na dan novog suđenja Đuri Vavrošu u Osnovnom Sudu u Subotici, predsedniku Ekološkog udruženja Hrast iz Krivaje. ...

This report gives a glimpse into the everyday life of those who are severely affected by adverse impacts of living in energy poverty throughout South East Europe, while trying to provide guidance for possible paths to solving the problem. Tools and mechanisms that can provide immediate and much needed assistance for many families are also discussed. It is principally political will - the willingness to act and make a difference - that is lacking. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 26.09.2016. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Učenici Srednje ekonomske škole „Bosa Milićević“ imali su danas priliku da prisustvuju eko-času. Tema je bila Arhuska konvencija, odnosno bolje upoznavanje sa mogućnostima koje pruža ovaj dokument. Eko- čas organizovalo je Udruženje TERRA’S u saradnji sa Regionalnim Arhus centrom, kao deo projekta „Značaj informisanja i učešća građana u odlučivanju za unapređenje životne sredine.“

Prvi deo eko-časa bio je posvećen mogućnostima i značaju uključivanja građana u procese odlučivanja u oblasti životne sredine. Međutim, za to je potrebno i znanje o tome kako se ova oblast štiti kroz institucije.

Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj, bila je zadužena da učenicima prenese iskustva i primere iz prakse o aktivnostima za prava građana koja su ugrožena zbog zagađenja životne sredine.

Projekat se pre svega odnosi na Arhusku konvenciju, a primarni cilj edukacije jeste da srednjoškolci saznaju da postoji jedan ovakav dokument.

Eko-času prisustvovaće i učenici Hemijsko- tehnološke škole, a projekat predviđa i bolje upoznavanje predstvanika mesnih zajednica sa procesima uključivanja, kao i edukaciju mladih advokata i pravnika.

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Posle više godina teške borbe kroz institucije sistema i upotrebom sudskih instanci konačno je dostignuta važna pobeda koja će dovesti do prekretnice u procesu raseljavanja Vreoca.

Presudama u predmetima dvojice stanovnika Vreoca, Osnovno sud u Lazarevcu je obavezao RB "Kolubaru", koja sada posluje kao ogranak Elektroprivrede Srbije, da mora da sprovede postupak eksproprijacije, to jest da pristupi raseljavanju.

RB "Kolubara" u slučaku Vreoca nije poštovala svoje ugovorne obaveze i akte Vlade Srbije o raseljavanju Vreoca. Pomenute prvostepene presude predstavljaju značajan pomak, jer ukoliko ih potvrdi Apelacioni sud, one će biti obavezujuće i izvršne, za razliku od  akata nazvanih "Dinamika preseljenja", koje RB "Kolubara" donosi bez ikakvih obaveza da ih ispoštuje. ...

Detaljnije >>