Evropska banka za obnovu i razvoj odobrava finansiranje projekata u kojima je uključen ugalj i za koje se vezuju optužbe za korupciju, a u nekim slučajevima čak i dok službeno teku istrage za korupciju - stoji u dokumentu [1] koji je danas objavila mreža CEE Bankwatch Network čiji je član Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

 

Set od tri studije slučaja fokusira se na kredite EBRD-a u sektoru uglja koji će se pod lupom sutra razmatrati u banci kada Bord Direktora potvrdi novu Energetsku strategiju koja je prošla oštru debatu.[2]

U tri države, ugljene kompanije koje su dobile finansiranje od EBRD su bile uključene u korupcione skandale tokom poslednjih nekoliko godina, ali je banka nastavila svoje projekte u sva tri slučaja:

• Termoelektrana Šoštanj u Sloveniji, za koju je kredit od 200 miliona evra EBRD potpisao 2011. godine i isplatio početkom ove godine, uprkos istražnom postupku koji je u toku od strane Evropske antikorupcione kancelarije OLAF.
• Rudnici lignita Kolubara u Srbiji, koji su bili deo dva projekta, "EPS II" iz  2003., kao i 80 miliona evra za "Unapređenja rudarstva Kolubara" koji je potpisan 2011. godine od strane EBRD. Istrage se trenutno odvijaju od strane državnih organa Srbije za više korupcionih skandala koji uključuju menadžment i praksu EPS-a.
• Termoelektrana i rudnici Turceni u Rumuniji, gde je neuspešan projekat rehabilitacije  odobren od strane EBRD u 2008. nanovo razmatran i odobren po drugi put 2013. godine uprkos činjenici da je određeni broj optužbi za korupciju koji uključuje menadžment projekta u međuvremenu izbio na videlo. Tokom ove jeseni, pet ljudi uključujući i člana parlamenta je bilo osuđeno na zatvor do 7 godina po jednoj od optužnica.

"EBRD rizikuje svoju reputaciju time što se iznova obavezuje na finansiranje projekata dok nacionalni pa čak i evropski  organi istražuju optužbe za korupciju", komentarisala je Pippa Gallop iz Bankwatcha, koordinatorka studije. "Ni pod kojim uslovima javna banka ne može da opravda to što je uključena u projekte u kojima je rizik zloupotrebe fondova toliko velik da izazove krivične istrage".

"U svim tim slučajevima dobro utemeljene optužbe za korupciju su bile javno otkrivene pre nego što je banka odobrila te projekte, ali je banka ipak nastavila sa njima", dodala je Gallopova. "Banka bi trebala da se ponaša na sasvim suprotan način, da uoči rane signale o kompanijama koje se ponašaju kao da su iznad zakona i da sačeka sa puštanjem kredita dok se ne otklone sve sumnje".

" U slučaju Kolubare je situacija još više sramotna jer je EBRD finansirao kompaniju u proteklom periodu tokom tih godina kada su vršena dela koja su pod optužbom za korupciju, ali oni nikada nisu dali objašnjenje javnosti šta nije bilo u redu i umesto toga su 2011. godine odobrili novi kredit kompaniji", kaže Zvezdan Kalmar iz domaće nevladine organizacije CEKOR.

"Takva praksa od strane EBRD nam jako otežava da verujemo da je banka deo rešenja, a ne deo problema", dodao je Kalmar. "U slučaju EPS je kristalno jasno da uključenost EBRD u projekat koji vodi EPS nije pomogao da se eliminiše ni loše upravljanje niti korupcija".

Kontakti:

Pippa Gallop, Koordinatorka istraživanja u Bankwatch: pippa.gallop@bankwatch.org

telefon: +3855997559787

 

Pitanja u vezi Šoštanja: Lidija Zivcic - lidija@focus.si

Pitanja u vezi Kolubare: Zvezdan Kalmar - vodana@gmail.com, +381655523191

Pitanja u vezi Turceni: Ionut Apostol - ionut@bankwatch.org

Dodaci:

[1] Dokument o studiji možete naći na: http://bankwatch.org/sites/default/files/EBRD-coal-corruption.pdf

[2] Ugalj je glavna tema debate strategije jer je EBRD najnovija banka koja razmatra svoju strategiju posle Nordic investment banke, Svetske banke, Evropske investicione banke i US ExIm Bank koje su sve ozbiljno ograničile kreditiranje uglja. U slučaju EBRD, države poput Velike Britanije, SAD i skandinavskih država favorizuju zaustavljanje ugljenih projekata, dok određeno osoblje banaka i države akcionari nisu spremni na to.