Evropski komesarijat za proširenje, i šefica jedinice zadužene za Srbiju Mirjam Feren (Myriam Ferran) najavili su da će se pozabaviti analizom Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kine koji je stupio na snagu 02.11.2009. godine.

Aneksom 2 tog ugovora omogućeno je kineskim kompanijama da ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i za isporuku roba i usluga, odnosno iz nepoznatog razloga dobijaju prioritetni položaj na tržištu Srbije. Postavlja se pitanje da li je to u skladu sa procesom evropskih integracija. Ovo i slična pitanja su svakako relevantna za proces skrininga nacionalnog zakonodavstva i njegove usaglašenosti sa evropskim zakonodavstvom u vezi pitanja javnih nabavki.

Pre par nedelja, CEKOR je izrazio zabrinutost za ovo pitanje u Srbiji, te nam je drago da smo dobili odgovor da će se EU pozabaviti temom već sada, kako bi se imale pravovremene informacije pre otvaranja poglavlja koje se odnosi na javne nabavke.

Ne ulazeći u raspravu potrebe za investiranjem u nove ugljene blokove u Srbiji, ovakvim bilateralnim pristupom- uz izbegavanje tendera, građani Srbije su uskraćeni da dobiju najbolju tehnologiju za novac koji ulažu, što nije samo pitanje novčane ne efikasnosti nego i pitanje koje zadire u pitanje ekoloških standarda.

Na primer, u projektima koji su jako osetljivi, poput proširenja kapaciteta termoelektrane Kostolac B3 ceo proces mora biti strateški promišljen, transparentan, vodeći brigu o:

1. ljudskim i svojinskim pravima građana koji će se zbog ovog projekta u budućnosti morati raseliti radi razvoja ovog projekta,

2. alternativnim opcijama razvoja- čak i bez predloženog projekta, a što je u skladu sa obavezom koja proističe iz mape puta EU da se do 2050 potpuno uklone fosilna goriva iz prozvodnje električne energije,

3. ispunjavanju ekoloških normi vezanih za obavezu smanjenja emisija iz industrijskih postrojenja (očekivana neto toplotna efikasnost za Kostolac B3 je 37,3% što je znatno ispod uputstva definisanog relevantnim BREF dokumentom koji iznosi 42-45% za postrojenja na ugljenu prašinu).

4. eventualnom kršenju drugih međunarodnih obaveza i sporazuma, kao što je na primer Espo Konvencija, po kojoj je Srbija bila u obavezi da pozove rumunsku stranu da se izjasni o prekograničnom uticaju ovog projekta s obzirom da se projekat planira na udaljenosti od samo 15 kilometara od Rumunije

 

Za više informacija: koordinator za energetiku i monitoring finansijskih institucija Zvezdan Kalmar, CEKOR 065/5523 191

Preuzmite dokument: Saopštenje za javnost: projekat Kostolac B3 po lupom 

 

Subotica, 25.04.2014.