Pozdravljamo inicijativu ministarstva energetike i rukovodstva EPS-a da građani pripreme alternativne opcije za grejanje za nadolazeću zimu, i predlažemo da se time i termičkom izolacijom stambenih objekata i energetskom efikasnošću uređaja za grejanje obezbede značajne uštede električne energije. Tako bi se smanjile potrebe za uvozom električne energije, po procenama i do 50 odsto, kao i teret obezbeđivanja grejanja sa EPS-ovih termoelektrana.

Potrebno je ubrzati sve ove pripreme, a smatramo da je neophodno da se država aktivno uključi u obezbeđivanje finansijskih i institucionalnih kapaciteta, koji bi omogućili građanima da po ubrzanoj proceduri dođu do finansijske i tehničke podrške za izolaciju objekata i učinkovitija grejna tela.

Ova mera je po našem mišljenju najznačajnija, jer je i pre teških šteta od poplava preko 60 odsto građana Srbije bilo energetski siromašno. Sada, kada je izvesno podizanje cena energije, kako zbog potrebe uvoza, tako i zbog izjednačavanja cena sa cenama u okruženju i EU, očekivano je da će doći do značajnog skoka broja energetski siromašnih, što će dovesti do potrebe još veće budžetske podrške građanima da obezbede dovoljne količine energije.

Smatramo da je daleko korisnije i dugoročno održivije da država sad uloži u mere energetske efikasnosti za domaćinstva - građanima, kojima će svakako pre ili kasnije morati da obezbedi podršku. Time se podržava stabilnost energetskog sistema, poboljšava socijalna situacija građana, ali se daje i značajna podrška malim i srednjim preduzećima građevinske operative, koja bi najveći deo mera energetske efikasnosti izvela na terenu.

Istovremeno bi bilo potrebno početi izradu alternativne energetske strategije za obezbeđivanje dugoročne stabilnosti energetskog sistema Srbije, koja bi uzela u obzir obaveze koje proističu iz priključenja EU: dekarbonizacija, uvođenje značajnog procenta obnovljivih izvora energije i visok stepen energetske efikasnosti. To bi na najbolji način podržalo budućnost EPS-a kao najznačajnijeg energetskog subjekta u regionu Jugoistočne Evrope, jer bi se EPS u značajnoj meri mogao preorjentisati na obnovljive izvore energije i postići ciljeve profitabilnosti i ekološke održivosti. U tom kontekstu, CEKOR se oštro protivi najavama privatizacije dela ili celine EPS-a u situaciji kada na njegovu vrednost značajno utiču, pre svega štete nakon velikih poplava i ogromni dugovi građanstva i privrede prema ovoj kompaniji.

Bez obzira na jasni pritisak MMF-a i drugih međunarodnih kreditora da se podignu cene struje i da se privatizuje među ostalim državnim sistemima i EPS, smatramo da se ne može govoriti o realnoj i za državu i društvo Srbije korisnoj privatizaciji ove najvrednije kompanije, sve dok se ne uspostavi sistem podrške energetskoj efikasnosti, koji bi kroz obaveznu termičku izolaciju značajno smanjio potrošnju energije u domaćinstvima, i dok EPS ne pokrene obiman investicioni ciklus u alternativne izvore energije, posebno umešavanjem otpadne biomase u tremoelektranama kao prelaznim rešenjem.

U istom kontekstu zapažamo da se na listi 502 firmi koje je Agencija za privatizaciju oglasila za prodaju nalaze i pojedini rudnici i energetske firme. Podsećamo da je trenutni evropski trend čuvanje energetske nezavisnosti i povraćaj vlasništva nad energetskim firmama u državama koje su ih ranije privatizovale, a ne prodaja takvih firmi. U tom smislu podržavamo traganje za rešenjima koja bi uključila alternativne scenarije. Alternativne scenarije je neophodno imati u vidu u pripremama rešenja za predstojeću zimu, a jedno je svakako i analiza mogućnosti korišćenja otpadne biomase u određenim postotcima za rad termoelektrana.

U situaciji velike zaduženosti Srbije i problema u obezbeđivanju sredstava za obnavljanje energetske infrastrukture sa velikim iznenađenjem postavljamo pitanje kako je moguće da ministarstvo energetike i Vlada Srbije, na primer, nisu izašli u javnost sa jasnim stavom da se traži od Evropske banke za obnovu i razvoj da otpiše deo kredita kojim se država Srbija zadužila za račun Rudarskog basena "Kolubara", odnosno EPS-a, na ime nabavke mehanizacije u polju "Tamnava zapad", s obzirom da je mehanizacija kupljena i nakon toga potopljena u prolećnim poplavama. Oprostom ovog duga automatski bi bila oslobođena značajna devizna sredstva, koja bi mogla biti upotrebljena za investicije u potrebne energetske zahvate, počev od navedinh oblika pripreme energetskog sistema za predstojeću zimu. Takođe je iznenađujuće da se traže sredstva za obnavljanje opreme ukoliko je oprema osigurana, jer bi osiguravajuće kuće morale da obezbede novac potreban za obnovu.

Preuzmite dokument: Grejanje & Ubrzano pripremati domaćinstva za zimu