U Beogradu je 27. avgusta 2018. godine održan drugi sastanak Radne grupe za izradu Akcionog plana za razvoj administrativnih kapaciteta koji je deo aktivnosti EAS 2 projekta i treba da pomogne Srbiji za institucionalno jačanje za sprovođenje obaveza iz Poglavlja 27.

Ovaj Akcioni plan će predstavljati važan deo Revidirane Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, jer osnovni preduslov i najviše postavljano pitanje od strane Evropske komisije je upravo ovo: kako će Srbija, kojim snagama (političkim, institucionalnim, upravljačkim) i kapacitetima uspeti da sprovede sve ono što obeća u cilju pune primene EU propisa iz ove oblasti?

Tri prezentacije su predstavljene na sastanku radne grupe; Nebojša Pokimica, ekspert na projektu je govorio generalno o projektu i Akcionom planu, te glavnim dosadašnjim i budućim aktivnostima i otvorenim pitanjima, Elena Janković, takođe ekspertkinja na projektu je govorila o trenutnoj situaciji, institucionalnim nedostacima i potrebama na svim nivoima, Aleksandar Panovski je govorio o projektu Svetske banke koji takođe analizira potrebe za restruktuiranjem javnog sektora (pa i za oblast zaštite životne sredine, uputio nas je na web stranicu http://upravljanjepromenama.gov.rs/ ), a na kraju smo od stranog eksperta na projektu Lothar Gundling-a čuli SWOT analizu koja je rađena kao deo pomenutog Akcionog plana.

Ni projekat, niti analiza, neće se dotaknuti pitanja javnih komunalnih preduzeća i njihovih kapaciteta za sprovođenje silnih direktiva iz ove oblasti. To će država rešiti nekim sledećim projektom, da bi se došlo do preciznih podataka. Kako da poboljšamo stanje, kada ne znamo ni dijagnozu? Kada bežimo i sami od sebe sakrivamo ili lažiramo podatke?

Na lokalnom nivou situacija je najcrnja, od 144 lokalne samouprave kojima je poslat upitnik, odgovorilo je samo 82, a stručnjaci kažu trebamo biti zadovoljni i tim brojem. Znači, mi imamo lokalne samouprave koje ovo pitanje ni toliko ne zanima da nisu u stanju ni da odgovore na upitnik koji im šalje Ministarstvo, kako bi se sagledalo na koji način da im se pomogne u sprovođenju mnogobrojnih zakona, uredbi i pravilnika iz ove oblasti.

Na radnoj grupi govorilo se o velikom problemu koji je prisutan već godinama – malim administrativnim kapacitetima u oblasti zaštite životne sredine, kako na nacionalnom, tako i na pokrajinskom i na lokalnom nivou. Naročito je zapaženo da je zabrana zapošljavanja koja je na snazi velika prepreka da se u ovoj oblasti ostvare pomaci.

Iako je Vlada Srbije odobrila sistematizaciju radnih mesta u nadležnom Ministarstvu zaštite životne sredine, tj. novih 185 radnih mesta – sve za inspektore, ništa se nije desilo po ovom pitanju jer to nije uvršteno u ovogodišnji nacionalni budžet. Tek treba (pre 13tog septembra kada nam dolazi neko iz Evropske komisije) da se desi sastanak 3 ministra- finansije, životna sredina i javna uprava i lokalne samouprave, oko ove važne teme, i sve su oči uprte upravo u novog Ministra finansija, jer ako njega ne ubedimo da je ovo važan sektor, onda sve pada u vodu. Znamo i da se fiskalni savet oglašavao po ovim pitanjima, međutim vrlo je diskutabilno hoće li to imati odjeka.

Očekuju nas još dva sastanka (krajem septembra, i u oktobru) ove radne grupe, i još uvek je moguće učestvovati u procesu i dati svoje komentare, predloge, zapažanja i sugestije. Pošto sam ispred Nacionalnog Konventa u ovoj radnoj grupi, stojim na raspolaganju da prikupim komentare civilnog društva i iznesem ih na sledećem sastanku.