19.02.2019.
16 zastarelih termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Europu, pri čemu većinu zdravstvenih posledica i troškova snose građani i građanke Evropske unije.
Zaključak je to novog izveštaja kojeg su objavile organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu - HEAL, Sandbag, Climate Action Network Europe (CAN Europe), CEE Bankwatch Network i mreža Europe Beyond Coal.
Izveštaj HRONIČNO ZAGAĐENJE UGLJEM
Nova analiza se bazira na usaglašenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Evropske komisije. Ona pokazuje kako svake godine zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu dovodi do 3.900 preuranjenih smrti, 8.500 slučajeva bronhitisa kod dece, kao i drugih hroničnih oboljenja. To zbog gubitka produktivnosti i uticaja na zdravlje ljudi prouzrokuje do 11.53 milijardi eura ukupnih zdravstvenih troškova.
Stare, neefikasne i tehnološki nezadovoljavajuće termoelektrane Zapadnog Balkana svake godine emituju neverojatne količine zagađujućih čestica u vazduh. Te su termoelektrane u 2016. godini (njih 16) emitovale u atmosferu takvu količinu sumpor dioksida koja se može uporediti sa količinom koju emituje ukupno 250 termoelektrana u Evropskoj uniji. Nivo zagađenja sitnim (suspendovanim) česticama i azot oksidima jednako je alarmantan.
Jedno od bitnijih nalaza istraživanja jeste da se zagađenje vazduha iz ovih termoelektrana ne zadržava na mestu na kome nastaje, nego prelazi granice država Zapadnog Balkana, zbog čega Evropska unija podnosi takođe veliki deo zdravstvenih posledica. To podrazumeva 2.013 preuranjenih smrtnih slučajeva, ukupno 36.400 dana tokom kojih su deca trpela simptome astme, procenjenih 1.418 bolničkih prijema i preko 600.000 izgubljenih radnih dana.
“Zagađenje vazduha ne poznaje granice i ono u Evropi i dalje predstavlja nevidljivog ubicu. Ovo dodatno ugrožava već loš kvalitet vaduha u zemljama članicama Unije, što posebno otežava napore zemalja koje se graniče sa Zapadnim Balkanom da ispune evropske standarde kvaliteta vazduha“, izjavila je Vlatka Matković Puljić, viša savetnica za zdravlje i energetiku u organizaciji HEAL i glavni autor ovog izveštaja.
Teret zagađenja vazduha iz termoelektrana kojeg podnose zemlje zapadnog Balkana procenjen je na 3.64 milijardi eura godišnje.
Krajnje je vreme da donosioci odluka u Evropskoj uniji podrže napore za zaštitu vazduha i dekarbonizaciju energetskih sektora u Jugoistočnoj Europi“, dodala je Matković Puljić.
„Nažalost, iako smo još od ulaska u Energetsku zajednicu 2005-te svesni da trebamo ulagati u zdravije energetske sisteme, mi to odgađamo ili jednostavno ignorišemo, čime pokazujemo visoki stepen neodgovornosti i nezainteresovanosti, tj. da ne volimo svoju decu, niti decu u okruženju koja najviše trpe posledice pored starih i trudnica. Svetska zdravstvena organizacija radi na tome da se uskoro uvede nulta tolerancija na supstance koje se pominju u ovom izveštaju, što je jasan signal da je potrebna hitna akcija ka dekarbonizaciji energetskih sektora na Zapadnom Balkanu“- komentarisao je Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku i saobraćaj iz CEKOR-a.
Ceo izveštaj nalazi se OVDE, a kratak sažetak na srpskom možete naći OVDE.
‘Fosilna goriva nisu samo zdravstveni rizik već i finansijsko i ekološko opterećenje. Umesto trošenja sredstava na već zastarele tehnologije za proizvodnju energije, lideri Zapadnog Balkana treba da se okrenu budućnosti i ulažu u razvoj obnovljivih izvora energije. Time se kandidati za buduće članstvo u Evropskoj uniji usklađuju sa evropskim ciljevima dekarbonizacije i uklanjaju prepreke za buduće članstvo’ prokomentarisala je Joana Ćiuta (Ioana Ciuta), koordinatorka za energetiku u organizaciji CEE Bankwatch.
Osobe za kontakt:
