header_1
Korzo 15/13, 24000 Subotica, Srbija, djnatasa@yahoo.com
16.10.2019. Sreda

 

 

ENERGETSKI KALKULATOR 

 

VIDEO IGRICA

"Energetski model 2050"

 
Pomažu nas
 
 
Global Greengrants Fund

 

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Министарство заштите животне средине

 

Croatia - Serbia cross-border programme

 

 

Sida

 

 

 

Vesti
Obilaznice oko gradova ne smanjuju gužve i zagađenje
30.06.2012.


Problem saobraćajnih gužvi, zastoja, zagađenja životne sredine, buke, saobraćajnih nesreća u velikim gradovima, nije specijalitet i inovacija koju smo mi u Srbiji izmislili. Na žalost stereotipni i predvidljivi pristupi rešavanju ovih problema takođe nisu naše otkriće i vlasništvo.

To pokazuju najnovije studije britanskih transportnih vlasti koje su pokušale da izmere i shvate gde je sve krenulo u pogrešnom smeru kada su u pitanju pokušaji da se obilaznicama oko gradova smanji negativan uticaj transporta na urbanu životnu sredinu i kada su pokušali da izmere šta bi bilo potrebno da se elektrifikuje individualni automobilski saobraćaj.

404_1.jpg

Nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da obilaznice imaju tendenciju da vrlo brzo, pošto su napravljene i puštene u promet, počnu da sve više i nezadrživo, generišu sve veću tražnju, i to na žalost ne samo na obilaznici nego i unutar urbanih sredina koje su trebale da budu rasterećene.

Zapravo to i nije neko iznenađenje kada se već kao notorna zna aksioma izgradnje infrastrukturnih- saobraćajnih projekata koja pojednostavljeno glasi: "što više proširuješ saobraćajnice, i što više gradiš nove puteve (obilaznice) sve ćeš više povećavati broj automobila".

U slučaju istraživanja izvedenog u Britaniji u preko 60% posto slučajeva obilaznica, obim saobraćaja na obilaznici je bio daleko veći nego što se predvidjalo prethodnim istraživanjima i projekcijama.

U gotovo 50% obilaznica je proizvela dodatnih 25% saobraćaja na saobraćajnice koje su bile "zaobiđene" obilaznicom.

U slučaju britanskih obilaznica takođe nisje zanemarljiva činjenica ni to da su u 54% slučajeva obilaznice daleko prevazišle predviđene troškove za njihovu izgradnju.

Samo 38% obilaznica je uspelo da donese proračunata skraćenja putovanja i samo 15% je dovelo do poboljšanja u bezbednosti saobraćaja! (Koristan link: http://www.bettertransport.org.uk/media/jun09-roads-go-billions-over-budget).

Kada se sve ovo uzme u obzir dolazi se do žalosnog zaključka da obilaznice vrlo malo mogu da dovedu do stvarnog poboljšanja u smanjenju emisija, smanjenju nesreća, poboljšanju brzine i pouzdanosti saobraćaja.

Automobili i električni automobili, versus javni prevoz

Vlada Britanije se "kladila" da će električni automobili rešiti problem rastućeg ugljeničnog traga transportnog sektora. Ali odakle sva ta struja koja bi bila potrebna da se nahrane svi ti automobili mora da dodje, i hoće li električna mreža biti sposobna da se nosi sa tim zadatkom?
Da prvo razbijemo jednu predrasudu: Električni automobili su daleko od emisiono neutralnih! Nekako moraš proizvesti svu potrebnu energiju da ih materijalizuješ, ali još više da ih parkiraš, da ih održavaš da ih pogoniš. Ukoliko bi se značajni deo struje proizvodio iz neodrživih izvora CO2 i ostale emisije proizvedene na nekom drugom mestu (a ne u autu samom) bi samo bile potisnute negde dalje - prebačene kao i uvek na životnu sredinu negde daleko od našeg grada, od naših ulica, ali u globalnoj povezanosti i međuovisnosti klimatskih činilaca i te kako bi bile proizvedene "od strane" automobila.

Sa druge strane vrlo ozbiljno mora da se uzme u obzir problem proizvodnog ciklusa automobila, pre svega deo koji se odnosi na proizvodnju čelika, aluminijuma, gume itd. potrebnih za izradu automobila, njihovog donošenja na tržište, itd.

No vratimo se na sam ciklus proizvodnje pogonske energije za pokretanje automobila. Pomislimo samo na profil proizvodnje električne energije. U Srbiji gotovo 2/3 električne energije se proizvodi iz fosilnih goriva, a ostatak energije koji se proizvodi iz hidro potencijala je zapravo proizveden iz velike hidro centrale koja sa svoje strane ima enormne štetne emisije iz mulja koji se taloži u akumulacionom jezeru.

Na taj NAČIN VEĆ JEDNOSTAVNIM POSMATRANJEM DOLAZIMO DO PORAŽAVAJUĆEG REZULTATA DA U BRITANIJI, SRBIJI, itd. PRVO MORA DA SE PROMENI CELOKUPNI PRISTUP PROIZVODNJI ENERGIJE DA BI SMO MOGLI DOĆI DO POZITIVNOG BILANSA U VOŽNJI NAIZGLED EKOLOŠKI DALEKO PRIHVATLJIVIJEG ELEKTRIČNOG AUTOMOBILA.

U slučaju Velike Britanije, koja sa svoje strane ozbiljno razmatra prelazak sa fosilnih na električna goriva za automobile, dolazi se do neverovatnih predviđanja da bi se za prelazak 26 miliona automobila moralo proizvesti 4 puta više električne energije nego što je to slučaj sada. (Koristan link: http://www.bettertransport.org.uk/campaigns/climate_change/roads/blog).

Iz svega gore navedenog dobija se na žalost jedan iznenađujući i vrlo nezgodan rezultat i neverovatan obrt; trenutno masivno ulaganje novca poreskih obveznika od strane Evropske Investicione Banke, Evropskih fondova, i fondova gotovo svih država "velikih automobilskih sila" u istraživanja novih tehnologija u pogonu individualnih automobila su ukoliko se to radi iz novca poreskih obveznika u vidu podrške naučnim istraživanjima i poboljšanju ekoloških standarda i poboljšanju održivosti automobilske industrije, zapravo, otkupljivanje dugova automobilske industrije, koje je ona stvorila i koje još uvak stvara u životnoj sredini, bez da ta ista industrija počne ozbiljno i opsežno da plaća za svoje istorijske dugove koje neprimetno prebacuje na celokupno društvo i životnu sredinu.

Rešenje?

Da priča o javnom gradskom i prigradskom prevozu, uvođenje inteligentnih saobraćajnih sistema za upravljanje saobraćajem u gradovima i uvođenje fiskalnih mera za smanjivanje upotrebe individualnih prevoznih sredstava u gradovima Srbije nije samo puka mitologija i izmišljotina pokazuju i gore navedene brojke.

Ogromna sredstva koja se pod pritiskom naftno - graditeljskog lobija planiraju za izgradnju novih saobraćajnica, parkinga, tunela obilaznica itd, daleko bi se pametnije mogla upotrebiti ako bi se uložila u dupliranje javnog saobraćaja, kupovinu malih "pametnih" sredstava javnog prevoza, u uvođenje inteligentnih sistema na bazi GPS-a koji bi bili osnova za naplatu upotrebe puteva u gradovima (po ugledu na London, Štokholm, itd.).

Radi toga potrebno je da se konačno počne sa širokom javnom raspravom o budućim saobraćajnim rešenjima u gradovima Srbije na potpuno novim principima ozelenjavanja i pojeftinjavanja prevoza, uvođenja principa zagađivač plaća (automobil plaća zdravstvene - ekološke, ali i ekonomske štete od zastoja, emisija, udesa) i uvodjenja inteligentnih i fiskalnih mera RADI REDUKCIJE BROJA AUTOMOBILA i prelaska na šinske, biciklističke, pešačke, autobuske, železničke sisteme prevoza uz istovremene aktivne mere (makar koliko politički nepopularne) da vozači konačno shvate da voziti automobil znači (kao u slučaju pušenja) ubijati nehotice zagadjenjem, bukom, vibracijama, ali i direktno samim vozilima. ..

 

IZDVAJAMO


GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI


STATUT UDRUŽENJA CEKOR


3_2.jpg
Green Energy of SERBIA

Gosti N1:Energija iz uglja preskupa,plaćamo je novcem, ali i ljudskim životima

3_1.jpg
- Protest ispred EBRD: samit uglja i klime