header_1
Korzo 15/13, 24000 Subotica, Srbija, djnatasa@yahoo.com
28.06.2017. Sreda

 

 

ENERGETSKI KALKULATOR 

 

VIDEO IGRICA

"Energetski model 2050"

 
Pomažu nas
 
Bankwatch
 
Global Greengrants Fund
 
Croatia - Serbia cross-border programme
 
Sida
 
Publikacije

30.03.2017.

Studija o ceni CO2 za planirane termocentrale Zapadnog Balkana

Sve zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) koje planiraju da postanu deo EU u narednoj deceniji ili dve, ne smeju da zaborave tu činjenicu kada planiraju ulaganja u sektor energetike. Pravac razvoja politika EU je jasan: do 2050. godine njen energetski sektor mora biti potpuno dekarbonizovan – i zaista, već je počeo da se kreće u tom pravcu. Nasuprot tome, sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Albanije, se u snabdevanju električnom energijom u velikoj meri oslanjaju na lignit niskog kvaliteta, i na planove o izgradnji novih termoelektrana na ugalj. ...



04.01.2017.
Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Advocacy NGOs networks for sustainable use of energy and natural resources in the Western Balkans and Turkey – ETNAR“ na kojem rade organizacije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije, a bavi se temama energije, transporta i prirodnih resursa. ...


09.12.2016.

Centar za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR napravio je ovaj dokument (position paper) kojim je izrazio svoj stav o pitanju voda i zaštite životne sredine.

Dokument je izrađen uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta, odgovoran je isključivo Centar za ekologiju i održivi razvoj, te ona ne predstavlja nužno stavove Evropske unije. ...



09.12.2016.

Centar za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR napravio je ovaj dokument (position paper) kojim je izrazio svoj stav o pitanju energije.

Dokument je izrađen uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta, odgovoran je isključivo Centar za ekologiju i održivi razvoj, te ona ne predstavlja nužno stavove Evropske unije. ...



15.11.2016.

Naselje Drmno kod Kostolca je jedno od potencijalno najugroženijih naselja zbog blizine eksploatacije uglja na tom području. Kako bi se procenio uticaj rudarenja na deformacije stambenih objekata u ovom naselju, izvršen je obilazak objekata i terena u naselju Drmno kod Kostolca dana 26.06.2016.g., od strane stručnog tima za utvrđivanje uticaja rudarenja na deformacije objekata.

Naručilac studije je udruženje CEKOR.

Studija predstavlja nezavisno stručno mišljenje njenih autora, zasnovano na obilasku terena i navedenoj metodologiji.
Stavovi izneti u ovoj studiji su lično mišljenje i stručna procena autora nezavisno od stavova i ciljeva koje zastupa CEKOR. ...



15.11.2016.

Predstavljamo publikaciju „ JUGOISTOČNA EUROPA: PUT U EU ILI PUT ZA NIGDE? " Energetska mapa puta za 2050: Vodič za budućnost“, čiji je cilj upoznati javnost s odabranim scenarijem, rezultatom modela niskougljeničnog razvoja energetike u regionu jugoistočne Evrope razvijenog u sklopu projekta SEE SEP. ...



14.11.2016.

Planirane nove termoelektrane na ugalj u Jugoistočnoj Evropi praćene su obećanjima o stvaranju novih radnih mesta i o očuvanju postojećih. Međutim, obećanja su u gotovo svim slučajevima nerealna, zaključuje nova studija objavljena od strane mreže CEE Bankwatch, zajedno sa lokalnom partnerom Centrom za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). ...



09.11.2016.

This report has been produced with the assistance of the European Union. The contents of the report are the sole responsibility of the SEE Change Net on behalf of the SEE SEP implementing partners and can in no way be taken to reflect the views of the EU. ...



17.10.2016.

This report gives a glimpse into the everyday life of those who are severely affected by adverse impacts of living in energy poverty throughout South East Europe, while trying to provide guidance for possible paths to solving the problem. Tools and mechanisms that can provide immediate and much needed assistance for many families are also discussed. It is principally political will – the willingness to act and make a difference – that is lacking. ...



13.06.2016.

Predmet i fokus ovog Izveštaja su rezultati ankete sprovedene u naselju Drmno u periodu februar – april 2016. godine. Na ukupno 252 okućnice (ankete) evidentirano je 246 domaćinstava (6 domaćinstava ima stambene objekte na više lokacija). U anketiranju su učestvovala 162 domaćinstva (65,9% od ukupnog broja evidentiranih 246 domaćinstava).

Navedeno je da 13 domaćinstava ne žive u naselju Drmno, tako da ukupan broj važećihopservacija (162) u odnosu na ukupno prisutna domaćinstva (246 – 13 = 233) iznosi 69,5%. Učešće u anketiranju je odbilo 71 domaćinstvo. Međutim, moguće je da i među ovim domaćinstvima ima izvestan broj čiji članovi ne borave stalno u naselju Drmno.

dr Ksenija Petovar, sociolog
Profesor (u penziji) Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ...



18.12.2015.

Uticaj uglja na zdravlje u Srbiji 2015. godine 

Preuzmite  :  Kojim putem idemo!?

Autor: Bjanka Čuturilo, CEKOR ...



15.12.2015.


Ovaj Vodič je obnovljena verzija publikacije štampane 2011. godine Vodič za organizacije građanskog društva „Govorimo o IPA- Osnovni pojmovi i mogućnosti učešća“. Cilj ovog Vodiča je da da smernice i podrži NVO-e iz zemalja Zapadnog Balkana i druge subjekte koji su zainteresovani ili već učestvuju u programskom ciklusu predpristupnog finansiranja, kao i da ih ojača da mogu u celini da koriste sve mogućnosti i prilike za učešće javnosti u tom procesu. ...



10.12.2015.

Kompostiranje je prirodan proces razgradnje biomase i događa se svuda oko nas. Kompostiranjem smanjujemo količinu otpada za odvoženje i odlaganje, a kompostom vraćamo hranjive sastojke zemljištu iz kojeg su potekle, gde će se postupno pretvoriti u humus – plodno tlo.
Kvalitetan kompost hrani biljke, osigurava prozračnost tla, zadržava vodu, stvara uslove za život organizama u zemljištu, i pogoduje rastu biljaka.
Kompostirati se može u vlastitoj bašti, ili dvorištu (samostalno), na pogodnim lokacijama u naseljima (zajedničko kompostiranje) i na velikim kompostanama (centralno kompostiranje) uz prethodno odvojeno prikupljanje bio-otpada u posebne posude i odvoženje na lokaciju kompostane. ...



08.10.2015.

Sa oko 25 miliona potencijalnih novih građana i građanki Evrope iz zemalja jugoistočne Evrope koji predstavljaju potrošače energije, energetika je možda najkompleksnije pitanje sa kojim se danas suočavamo.

Pitanje energije ima dalekosežne i međusobno isprepletene uticaje u nekoliko sfera, uključujući društvo, ekonomiju i životnu sredinu, naročito s obzirom na to da se region jugoistočne Evrope suočava sa nadolazećom deregulacijom tržišta u 2015. godini u upravljačkom okruženju koje baš i nije povoljno.

Strategija održive energije za jugoistočnu Evropu (South East Europe Sustainable Energy Policy – SEE SEP) je program koji je osmišljen kako bi se bavio ovim izazovima.

To je višegodišnji međunarodni projekat koji okuplja 17 partnerskih organizacija civilnog društva iz celog regiona (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Crna gora i Srbija) i Evropske unije, sa krovnom organizacijom SEE Change Net. ...



01.09.2015.

Energetski sistemi u jugostočnoj Evropi su i dalje bazirani na dotrajalim kapacitetima i prljavim tehnologijama budući da najvećim delom koriste neefikasan ugalj slabog kvaliteta – lignit, čije spaljivanje u termoelektranama stvara zagađenje koje škodi ne samo zdravlju građana/ki, već doprinosi i klimatskim promenama. Još 2008-e objavljena studija Međunarodne agencije za energetiku Energy in the Western Balkans[1] sa svojim preporukama za reformu je i danas aktuelna. 

Poslednja studija Svetske zdravstvene organizacije, Economic cost of the health impact of air pollution in Europe, navodi da region jugoistočne Evrope gubi u proseku 30 milijardi evra (19% BDP-a) zbog smrti koje su posledica zagađenja vazduha. 

Prema analizama stručnjaka, Srbija je već četrdesetak godina orijentisana na izvoz prirodnih resursa, i taj izvoz podržava jeftinom energijom. ...



17.10.2014.

Priručnik o kompostiranju nastao je u sklopu projekta pod nazivom “The Case for Zero Waste” – Creating preconditions for zero waste society in cross border region.

Projekat sprovode Unikom d.o.o. za komunalno gospodarstvo Osijek i Javno komunalno preduzeće ‘’Komunalije’’ Sremska Mitrovica u saradnji s partnerima Regionalnom razvojnom agencijom Slavonije i Baranje, Udrugom za zaštitu prirode i okoliša ‘’Zeleni Osijek’’, Gradom Sremska Mitrovica, Ekološkim klubom grada Sremske Mitrovice i Centrom za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR, a financiran je iz IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija. ...



09.09.2014.

Na području subotičke opštine se vrši nelegalna eksploatacija peska, na privatnim parcelama koje su kupljene, a zatim se izvrši prenamena zemljišta koja im takođe ne odobrava prodaju i eksploataciju peska. Ekspoatacija direktno nanosi štetu voćnjacima koji se koji se masovno suše zbog spuštanja nivoa podzemnih voda, građani koji stanuju direktno na obodima suočeni su sa problemom nesaniranih “rudnika peska” koja ugrožava ljudsku bezbednost i ekološku ravnotežu. Najčešće se te rupe zatrpavaju smećem i šutom tako da se javlja problem nicanja divljih deponija...

Preuzmite publikaciju: PESKOVITA GROZNICA ...



27.06.2014.

Ko profitira od korupcije visokog nivoa u energetskom
sektoru jugoistočne Evrope?

Korupcija koja se dešava na najvišim nivoima donošenja odluka u
energetskom sektoru veoma utiče na države jugoistočne Evrope i do
sada u regionu kao posledicu imamo desetine miliona evra
izgubljenih tokom poslednjih decenija tvrdi se izveštaju. Dobitnici i
Gubitnici: Ko profitira od korupcije visokog nivoa u energetskom
sektoru jugoistočne Evrope? koji je 24. juna predstavljen u Briselu
tokom Konferencije kao događaja organizovog tokom Evropske
nedelje održive energije 2014. ...



18.06.2014.

Promene klime su sve očiglednije. Rast temperature na celoj planeti će prema procenama stručnjaka u ovom veku iznositi od 0,3 do 4,8 stepena Celzijusovih. Suše, poplave, toplotni talasi, šumski požari će biti još ekstremniji i češći u celoj Evropi. Zbog svoje kompleksnosti, i nepredvidljivosti, kao i ogromnog potencijalnog kumulativnog uticaja na neke ili sve sektore društvenog i ekonomskog života,
klimatske promene zaslužuju najozbiljniji tretman - one moraju predstavljati temeljni input i ključni faktor u donošenju odluka. One dakle treba da usmere strateško planiranje u sektorima energetike, poljoprivrede, zaštite životne sredine, vodoprivrede i šumarstva, turizma...

Preuzmote publikaciju: SRBIJA I KLIMATSKE PROMENE  ...



14.04.2014.


Junkovac is a village situated in Lazarevac municipality in Serbia. It is heavily hit by mining operation. This is a overwiev of events in relation to the landslide.

Download the document: Issue paper Junkovac and Tamnava West ...



11.04.2014.

Opšta javnost u Srbiji je za razliku od stručne, doživela veliko iznanađenje kada je na svetlost počeli izlaziti korupcija u Kolubarskom basenu. Najveću ulogu u razotkrivanju učinio je serijal: Insajder: prevara veka čije je emitovanje počelo na TV B92 u januaru 2011. godine. Insajder je naveo da je za osam godina, od 2003. do 2010. godine, na zakup privatne mehanizacije potrošeno 130 miliona evra bez ikakve kontrole od strane EPS-a, čiji je Kolubara deo, ili od strane Vlade, koja je dužna da kontroliše rad svih javnih preduzeća. ...



23.01.2014.

Ovaj priručnik je izrađen u okviru kampanje Osnaživanje civilnog sektora za rad na zaštiti od klimatskih promena koju vodi Centar za ekologiju i održivi razvoj, čiji je glavni cilj podizanje svesti građana o negativnim aspektima prljavih izvora energije. Jedan od tih izvora energije je ugalj, čije sagorevanje izaziva zdravstvene posledice, doprinosi efektima staklene bašte i klimatskim promenama i dovodi do velikih finansijskih gubitaka. ...



15.01.2014.

Srbija poseduje rezerve uglja za oko 30 godina proizvodnje struje pri ovom nivou eksploatacije.S obzirom na zastarelost tehnologije i nisku cenu električne energije ovaj rok će biti i manji od 30 godina.

Uz ove činjenice najbitniji faktor za promenu ove strukture energetike su ogromni nivoi zagađenja koji dolaze kako od zastarele tehnologije tako i od lošeg kvaliteta uglja. U ukupnoj potrošnji struje u Srbiji oko 70% dolazi od struje iz uglja. Prema trenutnoj dinamici rekordnog iskopavanja uglja i spaljivanja za proizvodnju struje, Srbija bi svoje rezerve iscrpila negde oko 2050 te godine.

Proizvodnja struje iz uglja je još uvek glavna opcija strategije energetike, a kao jedna od najprljavijih tehnologija predstavlja jedan od najvećih uzročnika teških akutnih i hroničnih stanja kako žiteljima regiona koji žive neposredno oko termo centrala i rudnika lignita, tako i širokom krugu od preko 250 km dokle „dobacuje“ većina čestica koja se emituje iz dimnjaka elektro privrede Srbije. Ogromna neposredna i dalekosežna zagađenja su jedan od glavnih razloga izuzetno lošoj zdravstvenoj slici građana Srbije. ...



22.10.2013.

TIME TO PHASE OUT DIRTY COAL IN SOUTH EASTERN EUROPE- THE HIDDEN COST WE CAN AVOID
VREME JE ZA POSTEPENO UKIDANJE PRLJAVOG UGLJA U JUGOISTOČNOJ EVROPI- SKRIVENI TROŠAK KOJI MOŽEMO IZBEĆI ...



09.07.2013.

Uprkos činjenici da raspolažemo sa značajnim potencijalima u obnovljivim izvorima energije (6 miliona tona godišnje, što bi pokrilo više od trećine ukupne godišnje energetske potrošnje u Srbiji – npr. za 2012. godinu za celu Srbiju potrošnja je bila oko 16,2 miliona tona ekvivalentne nafte), mi i dalje razvijamo energetsku strategiju baziranu predominantno na lignitu. Od ovih potencijalnih 6 miliona tona godišnje, Srbija koristi 33%, i to skoro u potpunosti u obliku velikih hidrocentrala, a zanemarljivo malo u ostalim vidovima obnovljivih izvora. Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije iz decembra 2012. godine predviđeno je da do 2020. godine u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u Srbiji 27% bude iz obnovljivih izvora.
Postoji ogroman prostor za povećanje energetske efikasnosti u Srbiji – energetska efikasnost u Republici Srbiji jedna je od najnižih u Evropi. Povećanjem energetske efikasnosti za 20% uštedela bi se
količina primarne energije od 2,8 miliona tona ekvivalentne nafte.

Preuzmite dokument: Letak o ekološkim uticajima termoelektrana na ugalj ...



28.12.2012.

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) vam predstavlja Vodič za organizacije građanskog društva „Govorimo o IPA“- osnovni pojmovi i mogućnosti učešća. Vodič je nastao kroz projekat «Sustainable funds for the future of South East Europe» finansiran od Air Pollution and Climate Secretariat (AirClim). Srpska studija je takođe proizvedena uz pomoć TACSO projekta u Srbiji, i podrške za „SEKO Životna sredina i energetika“. ...



20.03.2012.

Letak je urađen u okviru rada na praćenju međunarodnih finansijskih institucija u Srbiji sa CEE Bankwatch Network, krajem 2011.godine, štampan je u 2000 primeraka i podeljen stanovnicima nehigijenskih naselja u Beogradu, nevladinim organizacijama, vlastima i svim zainteresovanim. ...



14.01.2010.

Saopštenje za novinare, 28. decembar 2009 Subotica, Srbija-
Nova publikacija CEKOR-a „PRUGE I BICIKLI ZA ODRŽIVI SAOBRAĆAJ U SUBOTICI - ALTERNATIVNA REŠENJA” predstavljena u Gradskoj kući 28. decembra iznela je stavove ekoloških organizacija o razvoju održivog saobraćaja u Subotici- u trenutnoj situaciji ne primenjuju se standardi i kriterijumi koji štite javni interes u prostoru jer su dosadašnje investicije u saobraćajnu infrastrukturu prilično zapostavile građane koji koriste ili bi da koriste javni gradski autobus, bicikle, železnicu, linijski taksi. ...



30.12.2008.

Publikacija "OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI", štampana je u 500 primeraka. Svi zainteresovani za hard-copy verziju neka posalju e-mail na djnatasa@yahoo.com ...



18.12.2007.

Nevladine organizacije ukazuju na stvarnu energetsku stabilnost dok se ministri u Jugoistočnoj Evropi zalažu za fosilna goriva i nuklearke ...



14.01.2007.

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), je u decembru 2006. realizovao projekat "PITANJA TRGOVINE" čiji je cilj povećanje poslovne kulture u Srbiji. U okviru projekta, finansiranog od strane Traidcraft Exchange, mini-pilot istraživanje o funkcionisanju korporativne društvene odgovornosti u Srbiji sproveo je Centar za regionalna istraživanja (CRI) iz Subotice. ...



13.12.2006.

Cilj ovog Vodiča je da pomogne i stimuliše pojedince i NVO-e, naročito u regionu CEE, da češće i efikasnije koriste institucionalne mehanizme na evropskom i na međunarodnom nivou. Vodič je nastao na već postojećim iskustvima civilnog sektora u uključivanju međunarodnih tela u obezbeđivanju zaštite životne sredine i ekikasnog korištenja javnih sredstava na nacionalnom nivou. ...



 

IZDVAJAMO

3_2.jpg
Green Energy of SERBIA

3_1.jpg
- Protest ispred EBRD: samit uglja i klime

 

 

 

 

 

 

 

New layer...
New layer...