header_1
Korzo 15/13, 24000 Subotica, Srbija, djnatasa@yahoo.com
21.08.2017. Ponedeljak

 

 

ENERGETSKI KALKULATOR 

 

VIDEO IGRICA

"Energetski model 2050"

 
Pomažu nas
 
Bankwatch
 
Global Greengrants Fund
 
Croatia - Serbia cross-border programme
 
Sida
 
Vesti
Strepnja od kovinskog uglja
18.11.2015.

Centar za ekologiju i održivi razvoj CEKOR susreo se nedavno sa meštanima sela Malo Bavanište iz opštine Kovin, sela koji će biti na udaru štetnih posledica ako se ostvare planovi za širenje ugljenokopa i podizanje termoelektrane Kovin.

Meštani okolnih sela nisu upoznati sa planovima kojima će im životi biti promenjeni iz korena. Ako se ostvare u formi u kojoj su najavljene, investicije u iskopavanje i spaljivanje uglja će uništiti poljoprivredu na ovom području, doći će do mučnih postupaka raseljavanja lokalnog stanovništva, a ljudi koji žive u okolini će patiti od štetnih posledica elektrane i ugljenokopa.

Saša Nikolić, lider ekološke orgnaizacije Eko zona Kovin je istakao da se pomenutim planom ugrožava podzemni basen pitke vode od regionalnog značaja koji se nalazi ispod naslaga uglja. On je istakao da bi se zalihe uglja mogle iskorištavati oko 20 godina, dok bi, ako se sačuva voda i poljoprivreda, meštani mogli izdržavati stotinama godina te da se zbog toga protive najavljenim investicijama.

S obzirom da investitor i strukture vlasti i na pokrajinskom i republičkom nivou ne informišu javno i transparentno meštane ovog kraja o opasnostima pred kojima se nalaze žitelji više okolnih sela, CEKOR će im preneti iskustva iz drugih sela u kojima su realizovani slični projekti. Poznato je da obećanje meštanima sela Vreoci iz kolubarskog kraja da će biti raseljeni do kraja 2015 nije održano jer je tek polovina sela raseljena, a uslovi života za preostala domaćinstva su nepodnošljivi. Još je gori primer sela Drmno iz kostolačkog kraja, koje vlasti ni ne planiraju da sele, iako oni žive na udaljenosti od 50 do 300 metara od kopova, okruženi sa tri strane i izloženi svim štetnim uticajima intenzivne eksploatacije.

Iz svega navedenog smatramo da investicija u ugljenokop i otvaranje termoelektrane nije opravdana. Svedoci smo kako je prošle nedelje indonežanska firma najavila otvaranje 150 radnih mesta u proizvodnji gljiva. Kada bi se u razvoj poljoprivrede ulagao samo deo truda i novca koji se ulažu u spaljivanje uglja, moglo bi se otvoriti više radnih mesta. A kada se realno procene svi skriveni troškovi i štete koji prate projekte spaljivanja uglja dolazi se do zaključka da su oni neopravdani. Verovatno se zbog toga takvi projekti i započinju u tajnosti, bez znanja lokalnih zajednica koje na kraju plaćaju najveću cenu njihove realizacije.

Preuzmite dokument: Saopštenje za javnost & Strepnja od kovinskog uglja

Katalog

 

IZDVAJAMO

3_2.jpg
Green Energy of SERBIA

3_1.jpg
- Protest ispred EBRD: samit uglja i klime

 

 

 

 

 

 

 

New layer...
New layer...