header_1
Korzo 15/13, 24000 Subotica, Srbija, djnatasa@yahoo.com
23.10.2017. Ponedeljak

 

 

ENERGETSKI KALKULATOR 

 

VIDEO IGRICA

"Energetski model 2050"

 
Pomažu nas
 
Bankwatch
 
Global Greengrants Fund
 
Croatia - Serbia cross-border programme
 
Sida

 

 

 

Vesti
Kineske investicije u regionu se trebaju preusmeriti sa uglja na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost
05.05.2016.

(Sarajevo, Subotica – 5. maj 2016. godine) Kina, zajedno sa 177 drugih zemalja sveta, je potpisala Pariski kimatski sporazum u aprilu 2016, i tako se obavezala na prelazak ka obnovljivoj energetskoj budućnosti. Međutim, kinesko finansiranje energetskih projekata u regionu jugoistočne Evrope (JIE) je u suprotnosti sa tom obavezom,  s obzirom da je Kina trenutno najveći investitor u razvoj uglja u JIE. Ova činjenica predstavlja značajnu pretnju ispunjavanju klimatskih i energetskih ciljeva Evropske unije koje zemlje JIE trebaju ispuniti na svome putu ka priključenju EU.

Dosad su dva ugovora za finansiranje potpisana od strane kineskih banaka za termoelektrane na ugalj u regionu: Stanari (Kineska razvojna banka - CDB, 560 miliona eura) i Kostolac B3 (ExIm banka, 620 miliona eura). Anex ugovora o izgradnji Bloka 7 termoelektrane Tuzla, projekta vrednog 730 miliona eura, je juče potpisan u sklopu Sarajevo Business Foruma, čime je završeno pregovaranje u vezi projekta koji se smatra najvećom post-ratnom investicijom u energetskom sektoru BiH.

Ostali potencijalni projekti za koje su najavljene kineske investicije uključuju Banoviće, Ugljevik 3 i Gacko 2 u BiH. Kompletna vrednost ovih investicija prelazi 3,4 milijarde eura. Projekti predloženi za finansiranje takođe postoje u Hrvatskoj, na Kosovu i u Crnoj Gori, ali se suočavaju sa otporom nevladinih organizacija, stručnjaka i lokalnih zajednica.

Zdravstveni troškovi koje prouzrokuju postojeće termoelektrane u pet zemalja Zapadnog Balkana iznose do 8.5 milijardi eura godišnje, te dovode do 7.181 prerane smrti godišnje u Evropi. Nove termoelektrane bi stvorile dodatne troškove u visini do 203 miliona eura godišnje na Zapadnom Balkanu, i do 528 miliona eura godišnje u Evropi. Pored toga, oko jedna petina energije u regionu je izgubljena ili ukradena.

“Kina bi trebala uraditi ono što velike svetske finansijske institucije, banke i fondovi rade u poslednje dve godine – zabraniti štetne kredite za ugalj, koje će vraćati poreski obveznici, i umesto toga se fokusirati na investicije u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i stvaranje novih radnih mesta u tim granama industrije. Pozivamo Kinesku razvojnu banku i ExIm banku da nam pomognu na našem evropskom putu, da poboljšaju zdravlje naših građana i kvalitet naše životne sredine, kao i da sa nama podele veliko iskustvo koje poseduju u oblasti vetra i sunca kao obnovljivih izvora energije”, izjavio je Igor Kalaba, koordinator programa za energiju i klimatske promene Centra za životnu sredinu iz BiH.

“Želimo upozoriti naše političare, kao i strane investitore, da umesto razvoja kojim su se spremni hvaliti, osuđuju ovu regiju na pogubni put time što privlače ulaganja u termoelektrane koje emituju velike količine gasova staklene bašte i drugih štetnih gasova. Ponovo pozivamo kineske vlasti da razmotre potrebu naših zemalja da napuste korištenje fosilnih goriva i da se fokusiraju na transformaciju ka energetski efikasnoj ekonomiji, baziranoj na čistim i održivim oblicima energije”, rekla je Nataša Đereg, direktorica CEKOR-a iz Srbije.

Potpisane organizacije:

Fondacija Mreža za promjene Jugoistočne Evrope, Bosna i Hercegovina

Centar za životnu sredinu, Bosna i Hercegovina

Centar za ekologiju i energiju, Bosna i Hercegovina

Ekotim, Bosna i Hercegovina

Centar za zastupanje građanskih interesa, Bosna i Hercegovina

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), Srbija


Preuzmite kompletno saopštenje OVDE


 

IZDVAJAMO

3_2.jpg
Green Energy of SERBIA

3_1.jpg
- Protest ispred EBRD: samit uglja i klime

 

 

 

 

 

 

 

New layer...
New layer...