Dokazi za to su mnogobrojni. Prvi je ogromna i isključiva briga koja se na nivou cele države posvećuje povećanju kapaciteta i dužine drumske mreže, važnost koja se pridaje eksploziji izgradnje novih benzinskih stanica, koje u mnogim gradovima postaju prava napast i opasnost.

Treći dokaz za ovo je ogroman značaj koji se pridaje privatizaciji "zlatne krave" NIS-a i modernizaciji i proširenju proizvodnih kapaciteta istog, e da bi oni zadovoljili ogromnu ekspanziju broja pre svega privatnih automobila.
Četvrti dokaz je velika koncentracija na projekte izgradnje naftovoda i gasovoda za tzv. "diverzifikaciju" izvora energije.
Pri svemu tome svedoci smo pravog pokolja na drumovima u Srbiji, koji na godišnjem nivou odnese 3000 života i prouzrokuje 70 000 težih i lakših ranjavanja...
I sve to zato, jer na svim televizijama, novinama, i radio stanicama preovlađuju reklame za automobile, gume, ulja za motore.
Auto je ideološki simbol razvijenosti, zrelosti. Mladi su prosto ludi od sreće kada opelješe roditelje za 200-300 EUR za polaganje vozačkog ispita, to im je važnije od mature. Njihovi roditelji pak, spremni su na sva odricanja samo da kupe automobil, bilo na kredit ili lizing.
Ovo se dešava jer država Srbija ni u najdugoročnijim planovima nema strategiju smanjenja broja kilometara koji se prelaze autom, niti broja auta, niti uklanjanja zastarelih i opasnih (bezbednosno i EKOLOŠKI). Država i osvaruje najveći deo svojih prihoda porezima na automobile, registracijama, akcizama na gorivo (i cigarete), kažnjavanjem vozača i vozačica, hvatanjem kradljivaca auta, porezima na delove, carinama na uvoz, putarinama; stoga zašto bi se iskreno odricali automobila?
Čak i kada dođe Dan bez automobila vesti se svode na to gde će biti preusmeren saobraćaj, kako je eto zdravije pešačiti, kako naravno puno ljudi strada u saobraćaju...
No nema ni pomena da je benzinski motor (vozila) i sve ono što je povezano sa njim (putevi, naftovodi, rafinerije) najveći uništavač životne sredine i ljudskog zdravlja i da zapravo vozači ne plaćaju zapravo ni 30 posto REALNIH TROŠKOVA produkovanih upotrebom njihovih ljubimaca automobila.
Još manje se spominju katastrofalne greške države koja se gotovo isključivo (čak i kada toga nije svesna) orijentiše na promociju upotrebe auta (pušenja, konzumacije alkoholnih pića).
Auto i oni što ga voze su najveća opasnost za klimatske promene i ljudsko zdravlje. Toga moraju da postanu svesni i od toga se nemaju gde sakriti.
Na kraju, da kažemo i pozitivne stvari, mada su one u obliku budućnosti koju već željno čekamo.
Srbija bi ove jeseni trebala da konačno ratifikuje Kjoto Protokol. Takođe, preko nacionalnog investicionog plana u 2006. i 2007. godini finansiraće se između ostalih i izgradnja integralnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha na teritoriji RS.
Predlog Zakona o zaštiti vazduha ušao je u skupštinsku proceduru 24.5.2006. Ostaje da se nadamo da će sve to doprineti boljem vazduhu u gradovima Srbije.

Zvezdan Kalmar
Centar za ekologiju i održivi razvoj