Premeštanje ove visoko nerazvijene zajednice se očekuje i proces nazvan Akcioni Plan za Raseljavanje (RAP) je preduslov za uključivanje međunarodnih finansijskih institucija (IFIs) u takve projekte raseljavanja. Bilo kako, pojedina pitanja se pojavljuju, a tiču se transparentnosti RAP procesa, posebno u svetlu neuspeha poslednjeg pokušaja raseljavanja iste ove zajednice Roma. CEKOR, članica CEE Bankwatch Network pomno prati ovaj proces.

U Beogradu postoji više od 150 ilegalnih Romskih naselja. Najvidljivije naselje je ono locirano ispod mosta Gazela na reci Savi u delu grada kog urbanisti i biznismeni smatraju najvrednijim područjem.

Praktično 100 procenata dece koja žive ovde ispod mosta ne pohađaju školu i žive u groznim uslovima. Njihove kuće su izgrađene od kartona, žive okruženi pacovima, i zarađuju mizernu zaradu putem skupljanja hartije i kartona.

Trenutno, projekat rekonstrukcije Gazele koji će biti finansiran od strane EIB, pored svog tehničkog aspekta omogućavanja boljeg i održivijeg saobraćaja za Beograd i čitav Koridor X, bavi se i veoma značajnim pitanjem raseljavanja "ilegalnog" Romskog kartonskog naselja, projekat za koji se očekuju troškovi od 2 miliona EUR.

Plan da se premeste Romi koji ovde žive ima svoju tešku i dugu istoriju. Odmah nakon političkih promena u Srbiji, postojao je plan da se ovo naselje raseli nekoliko kilometara dalje, na Novom Beogradu. Ali nije bilo propisnih konsultacija sa meštanima "domaćinima", što je dovelo do propadanja ove inicijative.

Jedan od glavnih ciljeva RAP procesa, procesa stvaranja Akcionog Plana Raseljavanja, potrebnog kao uslov za učešće međunarodnih finansijskih banaka bilo kog projekta raseljavanja, je da se ovde ili bilo gde nastanjenoj populaciji obezbedi pristup postojećoj gradskoj infrastrukturi (vodovod, javni saobraćaj), pristojni uslovi življenja, održiva ekonomska aktivnost/mogućnost zarade i zaposlenja, zaštitu zdravlja, zabavišta i školovanje dece.

EBRD, zajedno sa Gradskom upravom u Beogradu, istražuje i razmenjuje glavne detalje plana raseljavanja sa obuhvaćenim porodicama da bi im se dala mogućnost za novi život.
Međutim, ovaj proces ne uključuje udruženja građana koji će biti informisani o svim detaljima kada se Plan već bude doneo. Takođe postoji i ozbiljna sumnja da ovaj proces ne uključuje Rome koji trebaju biti raseljeni, kao ni pretpostavljenu "domaćinsku" populaciju.

Postoje organizacije i političke partije, kao što je na primer "Unija Roma", politička partija koja predstavlja Rome u srpskom parlamentu, koji favorizuju vidljiv i transparentan proces donošenja plana raseljavanja da bi se izbegla moguća korupcija i obezbedili visoki standardi. Dr. Rajko Đurić, vođa "Unije Roma", komentariše: "Tajnost procesa prošlog plana raseljavanja je bila razlog njegovog neuspeha".

Srpska ekološka nevladina organizacija Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), koja radi kao podružnica CEE Bankwatch mreže, veruje da je otvoreno i dobro informisano učešće javnosti u planu raseljavanja krucijalno da bi se izbeglo ponovno rasplamsavanje prošlih sukoba. Naročito postojeće uputstvo Svetske Banke je tu da omogući viskoko kvalitetan nivo raseljavanja u skladu sa međunarodnim održivim normama, i takođe moraju gradske vlasti da budu uključene radi zaštite Roma ukoliko je potrebno. Demokratski, participativan proces je ključ da se obezbede prava Roma.