Projekti Obilaznice oko Beograda i rekonstrukcije mosta na Savi-"Gazela"
Pozadina projekta

Projekat Obilaznice oko Beograda je ključni projekat na trans- evropskom koridoru X koji je ujedno ključni i za rešavanje transportne situacije u glavnom gradu Srbije, a koji je zamišljen tako da poveže na najlakši i najekonomičniji način dva važna koridora: jedan od njih povezuje Zapadnu Evropu sa Grčkom i Turskom (E- 75), a drugi povezuje Evropu sa Rumunijom (E-70).
Projekat obilaznice oko Beograda
Projekat uključuje konstrukciju 69 kilometara "obilaznih" puteva oko Beograda koji su pozicionirani na zapadu i jugu od Beograda. Obilaznica je sastavljena od 9.7 km "sekcije A" od Batjnice do Dobanovaca, 37 km "sekcije B" od Dobanovaca do Bubanj Potoka i 22 km dugačke "sekcije C" od Bubanj Potoka do Starčeva i Pančeva.
Projekat rehabilitacije "Gazele"- mosta preko Save u Beogradu
Konstrukcija obilaznice oko Beograda je organski povezana sa projektima:
1) Hitnom rekonstrukcijom mosta "Gazela" preko reke Save koji se nalazi na pravcu auto-puteva E70/E75 u samom srcu Beograda, što takođe uključuje raseljavanje ilegalnog kartonskog naselja uspostavljenog pre dugog niza godina ispod obe strane mosta.
2) Nadgradnjom puta R251, takozvanog "kružnog puta" između Leštana i Železnika, koji se nalazi južno od Beograda u ukupnoj dužini od 29.4 kilometara.
Uloga dve banke, EBRD i EIB1 u projektima
Već od prvih stadijuma projektovanja, obilaznica oko BEograda je bila u žiži pažnje evropskih finansijskih institucija. Stoga je ovaj projekat još krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka dobio kredit u visini od 100 miliona evra od EIB za izgradnju onoga dela koji nazivamo sekcija "B". Politički slom s početka poslednje decenije prošlog veka je doveo do povlačenja banaka iz projekta već 1991. Ipak poslednjih godina projekat je nanovo zadobio pažnju vlade i međunarodnih finansijskih institucija (nadalje IFI).
1 Evropska Banka za Obnovu i Razvoj (nadaljeEBRD) i Evropska Investiciona Banka (nadalje EIB)
Prvobitno je Vlada Srbije prišla EBRD sa idejom da ova banka finansira rehabilitaciju mosta "Gazela", ali se ovo kasnije promenilo u plan da ova banka finansira kreditom od 80 miliona EURa projekat obilaznice autoputa oko Beograda koji se sastoji od: 1) Rehabilitacije delova puta E75 koji omogućavaju pristup mostu "Gazela", ali ne i samog mosta (autoput kroz Beograd). 2) Finansiranje konstrukcije "sekcije A" obilaznice oko Beograda (iako dokumentacija na sajtu EBRD-a internet sajtu ne reflektuje ovo stanje stvari)
Istovremeno, EIB je zamoljen da finansira oba projekta. (i rehabilitaciju mosta "Gazela" i obilaznicu oko Beograda).
Trenutna je situacija takva da je EIB nedavno odobrio projekat od 25 miliona eura
nazvan Rehabilitacija mosta Gazela, što uključuje:
1) rehabilitaciju mosta "Gazela"
2) rehabilitaciju i nadogradnju pristupnih puteva u dužini od 29.3 kilometara i
3) rekonstrukciju "kružnog puta" - R 251
Vlada Srbije predviđa potrebu za uključivanjem IFI za izgradnju "A" i "B" sekcije- hitno potrebujući 260 miliona evra. Za problematičnu sekciju "C" biće potrebno približno 200 miliona evra u periodu posle 2009. iako detaljniji troškovnik i dinamika radova još nisu obelodanjeni i trenuno su objekat česte upotrebe u svrhu sticanja političkih poena.
Putem deljenja ovog "megaprojekta" u individualne segmente (upotrebom takozvane "salama taktike") i Vlada Srbije i međunarodne finansijske institucije zaobilaze izradu odgovarajuće procene uticaja na životnu sredinu1 za ceo projekat, time ne ispunjavajući potrebu da procene celokupne troškove i uticaje, da i ne pominjemo ispunjavanje obaveze za potpunom javnom raspravom prema evropskim standardima. Za investicione projekte ove veličine, Zakon o proceni uticaja (EIA) iz 2004. godine i evropski standardi zahtevaju sprovođenje Strateške procene uticaja2 pre nego što se pređe na EIA.

Studija o procena uticaja (obilaznice) i nedavni razvoj događaja
"EIA studija" je urađena od strane konsultantske kuće "Scott Wilson" kao procena uticaja na životnu sredinu unutar "Studije izvodljivosti za beogradsku obilaznicu", a koja je finansirana od strane Evropske Agencije za Rekonstrukciju i dovršena u martu 2005.
Ova studija je međutim rađena u svrhu predlaganja projekta međunarodnim finansijskim institucijama i ne predstavlja deo legalne procedure koja bi trebala da bude izvršena prema Zakonu o proceni uticaja. Ova studija ne uzima u obzir principe nove EIA regulative u Srbiji koji su bili usvojeni već 2002. godine i potvrđeni od strane Skupštine 2004. godine.
Nadalje, studija vrši procenu uticaja za Sekcije A & B i pokazuje potencijalne uticaje za dva alternativna rešenja sekcije C . (Na taj način i u proceni sekcije "A" i u proceni sekcije "C" barata se trasom koja je daleko od realistične i konačne odluke, i koja je u procesu planiranja zapravo potpuno novo uvedena, i nije u studiji koju je radila
1 Environmental Impact Assessment (nadalje EIA)
2 Strategical Environmental Impact Assessment (nadalje SEIA)

konsultantska kuća zapravo ni razmatrana). Rekonstrukcija samog mosta "Gazela" uopšte nije ni uključena u razmatranje u Studiji.
Kao odgovor na pismo naše organizacije u vezi sa ovim problemima koje smo uputili EIB, EIB je rekla da projekat "Gazela" ne potpada niti pod Aneks I niti pod Aneks II Evropske Direktive o EIA, i tako ne zahteva punu procenu uticaja.
Nasuprot mišlenju EIB, mi smatramo da će projekat imati značajan uticaj ne samo na ilegalno naselje sa obe strane mosta, nego takođe i na naselja (uglavnom Romska) kroz koja se proteže "kružni put" ali takođe i prilazni putevi ka mostu. U vezi sa ovim smo zahtevali da se izjasni i Evropska Komisija i razmatra odluku EIB, međutim nikada nismo dobili nikakav odgovor, dok je EIB odobrila projekat.

EIA konsultacije i problemi vezani uz projekat Obilaznice oko Beograda
Studija koju je sproveo Scott Wilson i javne konsultacije sprovedene od strane javnog preduzeća "Putevi Srbije" ne mogu da se smatraju legitimnim jer sponzori projekta nikada nisu objavili kompletnu EIA, i nikada nisu organizovali javnu raspravu. Dokument nije bio obezbeđen na srpskom jeziku i dostupan široj javnosti na uvid.
Nadležni organ na nivou grada Beograda zadužen za procenu uticaja nije uopšte kontaktiranu vezi sa ovim projektom. Nadležni organ za ovu procenu uticaja na nivou republike Srbije je Uprava za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu za nauku i životnu sredinu. Uprava nikada nije javno publikovala bilo kakvu informaciju vezanu za ovaj projekat.
"Javne konsultacije" koje su navedene u Scott Wilsonovoj studiji nisu obavljene na osnovu definitivne trase i nisu bile dovoljno reklamirane- objavljivane u medijima.
Javne konsultacije i dokument procene uticaja po Zakonu o proceni uticaja će biti urađeni za sekciju C kad bude urađen glavni projekat. Procena uticaja za sekciju "A" je u procesu razjašnjavanja trenutnog statusa, a procena i dozvole za sekciju "B" su dovršene tokom i krajem devedesetih godina. Potpuno je jasno da je potpuna procena uticaja svih sekcijea obilaznice neophodna.

Ekološki i socijalni problemi duž trase obilaznice
Sekcija A
Detaljni plan za ovu sekciju je još uvek u fazi razvoja, uključujući tačnu trasu i potencijalni drumsko- željeznički teretni terminal. Planira se takođe trgovinsko-industrijska zona, ali nije jasno kakva vrsta industrijskih aktivnosti se planira na ovome mestu. Petlja Batajnica će uticati na određeni broj stambenih imanja, tako da je vlasništvo takođe ozbiljan problem, skupa sa vizuelnim efektima tokom izvođenja radova. Svi postojeći objekti i strukture unutar 40 metara od sekcije biće uklonjene. Za neregistrovana imanja ovo znači da vlasnici neće dobiti nikakvu kompenzaciju od strane države. Sekcija "A" će podrazumevati rušenje otprilike 45 imanja. Nedostaje procena indirektnih šteta vezanih za poljoprivredna zemljišta.
Sekcija B
Sekcija "B" predstavlja kritičnu stratešku vezu gde se putni pravci E70 i E75 susreću i ulivaju jedan u drugi. Vlada Srbije je završila finansiranje i radove na tri sektora sekcije "B". Preostali delovi će biti izgrađeni korišćenjem faznog pristupa.
Sekcija B uključuje potrebu da se izgradi 40 novih mostova i četiri tunela. Izvorište vode za snabdevanje Beograda vodom za piće nalazi se u blizini trase ove sekcije. Procena uticaja ne obrađuje dovoljno ozbiljno zaštitu ovih izvorišta za vreme izgradnje. Znatan broj kuća i drugih građevina siromašnih građana na trasi "B" sekcije nisu službeno registrovani. Potpuna javna konsultacija mora da bude obavljena da bi se stanovnici informisali i da bi bili zainteresovani da prijave- ozvaniče svoja imanja da bi stekli pravo na kompenzaciju. 95 imanja koja se nalaze u ovoj sekciji su predviđena za rušenje.
Sekcija C
Neformalna konsultacija nam je ukazala da izgradnja sekcije "C" neće nastupiti još najmanje 10 godina. Ova sekcija je najproblematičnija i postoji nekoliko varijanti trase koje tek treba da se procene. Za svaku varijantu planira se 12 mostova, plus veliki most preko reke Dunav i dva tunela. Broj imanja koja će morati da se sruše, ili koja će biti više ili manje pod uticajem ovoga autoputa variraju u zavisnosti od izabrane trase, ali se smatra da će biti potrebno da se sruši 70 imanja u osetljivim naseljima u oblasti Krčevine i Kremenje. U oblasti Vinče se nalazi osam poznatih praistorijskih arheoloških nalazišta, s pretpostavljenim prisustvom još bar nekoliko potencijalnih arheoloških lokaliteta, koja će se pojaviti tokom radova na izgradnji obilaznice. Ne postoji za sada ozbiljna procena uticaja na ove arheološke lokalitete. Transport opasnih materijala- i- otpada do i od Pančeva za vreme i posle završetka izgradnje obilaznice mora da bude razmotren na valjan i kompletan način.

Problem ne- transparentnosti raseljavanja Roma iz područja "GAZELE"
Iako EBRD nije direktan finansijer rekonstrukcije mosta "Gazela", ona je uključena u projekat tehničke pomoći za rad sa Romima i predstavnicima beogradskih gradskih vlasti i ostalih uključenih institucija oko programa raseljavanja prema međunarodnim standardima. Sve to zbog toga jer je EBRD u početku planirala da i sama finansira ovaj projekat.
Rekonstrukcija mosta- smatra se- nužno mora da dovede do raseljavanja oko 2000 stanovnika ilegalnog naselja- većinom Romske nacionalne pripadnosti. Oni žive u izuzetno teškim okolnostima, njihove su kuće većinom od kartona i drvenih ploča, žive okruženi pacovima zarađujući povremeno novac prodajom otpada koji prikupljaju po gotovo celom Beogradu. Bez pravog razmatranja uticaja rekonstrukcije i mera za umanjivanje razmera uticaja na život stanovnika kao i bez kompletne EIA koja mora biti urađena za ovaj deo projekta, može doći do protesta bilo stanovnika koji će biti raseljeni bilo njihovih "domaćina".
EBRD skupa sa gradskim vlastima Beograda radi na osnovnim principima plana raseljavanja (RAP- resettlement action plan) naselja. Ipak, ovaj je proces ne transparentan i u mnogim tačkama za sada nij u skladu sa operacionom direktivom Medjunarodne finansijske kompanije (IFC- deo grupe Svetske Banke) OD 4.30.
Populacija koja živi "ispod mosta" je do sada aktivno blokirana da sazna tačne informacije o predloženim lokacijama za raseljenje i o potencijalnim "domaćinskim" zajednicama. Neuspeh prethodnih planova za raseljenje pre nekoliko godina je korišćen kao izgovor za rad iza "zatvorenih vrata". Predstavnici populacije nisu zadovoljni procesom i informacijama koje su dobili do sada. Ne znaju gotovo ništa o odlukama, i takođe ko će, kako i za šta da koristi novac koji je dodeljen za raseljavanje. Ne znaju gde, kada i kako će biti raseljeni.
Postoje međutim Romske organizacije i političke partije koje su potpuno suprotnog mišljenja o tome kakvog karaktera bi trebao da bude konsultativni proces. Oni smatraju da proces mora da bude potpuno inkluzivan, transparentan, potpuno konsultativan, vrlo vidljiv u javnosti da bi se ukoliko je moguće izbegla korupcija i da bi se obezbedila primena najviših mogućih standarda.

Preporuke
U ovome kao i svim drugim projektima na kojima se primenjuje "salama pristup" EBRD sa svojim ekološkim mandatom ne bi smela:
. • da zaobilazi problematične sekcije, na taj način zaobilazeći kompletnu procenu uticaja (kao sa Gazela mostom)
• da odobri projekte koji su deo problematičnih većih projekata za koje nije urađena EIA po EU i lokalnim- nacionalnim standardima.
Radije, u ovom slučaju, EBRD bi trebala:
. • da obezbedi izradu SEIA (strateška procena uticaja) i EIA za ceo projekat obilaznice oko Beograda.
. • da obezbedi punu vidljivost, transparentnost i javne konsultacije kroz novu procenu uticaja za obilaznicu, u skladu sa srpskom legislativom.
. • da obezbedi adekvatne konsultacije u vezi sa Gazelom i transparentni proces raseljavanja Romske zajednice.

Zvezdan Kalmar CEKOR, Subotica, Korzo 15/13 Tel/fax: +381 24 523 191 Email: vodana@yahoo.com


u prilogu je dat i .pdf fajl sa istim tekstom na engleskom jeziku

43_saopstenja.pdf