U novosadskom Hotelu "Park" 26. juna u organizaciji i logističke podrške CEKOR-a održan je seminar o klimatskim promenama tj. važnosti uključivanja klimatskih promena u sektorske i lokalne/regionalne ciljeve. 

Radionica je deo projekta "Priprema Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime" programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, a prisustvovalo joj je vise od 60 učesnika.

Cilj radionice je unapređenje informisanosti zainteresovanih strana u Vojvodini o politici, programima i projektnim aktivnostima u oblasti klimatskih promena.

   

- Naućna istraživanja nam govore da Republika Srbija pripada jednom od najugroženijih regiona očekivanim klimatskim promenama, znaćajno utičući na dosadašnje obrasce proizvodnje hrane, vodosnabdevanje, šumska područja i biodiverzitet, rekla je Nataša Đereg, direktorka CEKOR.

- Razmatrani sceniriji uticaja klimatskih promena u Srbiji predviđaju i promenu temperature za 4 stepena u narednih 50 do sto godina, što će značajno uticati na proizvodnju hrane i vodosnabdevanje u Srbiji, istakla je Nataša Đereg i dodala da je "veoma važno da se krene u pripremu Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, kao i daljem nastavku koordinisane saradnje među svim sektorima kako bi mogli da sagledamo veličinu problema i predstavimo moguće aktivnosti za mitigaciju ovih problema".

Na radionici je istaknuta važnost klimatskih promena posebno u sektorima poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predstavljene su klimatske projekcije za Srbiju prema kojima se do kraja ovoga veka očekuju značajne promene: konstantan porast temperature na celoj teritoriji Srbije, gde scenariji pokazuju da će porast letnjih temperatura na kraju veka iznositi preko 4°C, promene padavina koje će se očitovati suficitom padavina početkom i značajnim deficitima u drugoj polovini veka, smanjenje proticaja voda na nacionalnom nivou, uticaj na šume i poljoprivrednu proizvodnju.

  

 

 

Poseban akcenat stavljen je na mogućnosti adaptacije u navedenim sektorima na promene klime u Srbiji.

Od ratifikacije Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) i Kjoto Protokola u Srbiji su učinjeni značajni napori na uspostavljanju zakonodavnog, institucionalnog i političkog okvira. Značajan napredak u borbi protiv klimatskih promena se desio započinjanjem procesa pridruživanja EU i usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, posebno imajući u vidu da su osnovni principi relevantnog zakonodavstva EU zapravo zasnovani na borbi protiv klimatskih promena.
Obeveza smanjenja emisija sa efektom staklene bašte u Srbiji je stoga povezana sa procesom harmonizacije zakona sa EU u ovoj oblasti što podrazumeva transpoziciju Paketa za klimu i energiju EU. Konkretno, to znači da do 2050. godine moramo: preći na konkurentnu ekonomiju baziranu na čistim tehnologijama sa niskim sadržajem ugljenika, smanjenja emisije iz energetike za 80 do 95%.