Centar za ekologiju i održivi razvoj podržava samit Kine i zemalja iz srednje i istočne Evrope u situaciji kada se Srbija suočava sa velikim budžetskim deficitom, visokom stopom nezaposlenosti, recesivnim stanjem ekonomije i nedostatkom investicionog kapitala neophodnog za zelenu reindustrijalizaciju Srbije.

Obaveza je Srbije prema svojim građanima da strateški podržava investicije koje će dovesti do povećanja dugoročno održivih i profitabilnih radnih mesta, smanji resursnu zavisnost, odnosno poveća energetsku sigurnost i nezavisnost, smanji zavisnost o uvoznoj nafti, gasu i tehnologijama neophodnim za proizvodnju i potrošnju energije. Pri upotrebi modernih tehnologija smanjiće se emisije CO2 te drugih zagađujućih supstanci, što će zaštititi zdravlje stanovništva i životnu sredinu i omogućiti Srbiji da ispuni klimatske i ekološke ciljeve i obaveze Srbije prema EU i međunarodnim konvencijama. 

Srbija uvozi oko polovine energije koju koristi (gas i nafta), a takođe uvozi kompletnu tehnologiju za proizvodnju struje iz uglja, što je zapravo najveći razlog za ogromni budžetski deficit koji će ove godine dostići preko 70% bruto nacionalnog proizvoda. Fosilna goriva čine gotovo 90% ukupne primarne energije u Srbiji, a taj procenat u proizvodnji struje iznosi oko 70%.

Zagađenje koje dolazi iz proizvodnje energije iz uglja u Srbiji, je po glavi stanovnika u celoj Evropi među najvišim, što donosi ogromne zdravstvene troškove i posredno sa ostalim faktorima čini da preko 60% stanovnika Srbije bude energetski siromašno. U tom svetlu, veliko iskustvo Kine kod investiranja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije i njihove tehnologije bi moglo biti neophodan podsticaj jednog zelenog i održivog pravca razvoja Srbije.

Da bi se postiglo smanjenje zavisnosti od uvoznih tehnologija za proizvodnju prljave energije iz fosilnih goriva Srbija mora da:

1. do 2050 potpuno ukloni emisije CO2 iz proizvodnje struje, odnosno

2. do sredine sledećeg veka potpuno usaglasi svoja ugljena postrojenja sa standardima EU

Nažalost, odluke ka ispunjenju ovih ciljeva stoje još uvek samo u vazduhu, a u ovom ključnom trenutku, u praksi se dešava upravo suprotno - Srbija želi ulagati u nova postrojenja na ugalj, bez obzira što će emitovati CO2 puno duže posle 2050te. Umesto toga trebali bi se okrenuti ka povećanju energetske efikasnosti u svim sektorima, te da na najbolji način iskoristimo sopstvene izvore obnovljive energije, uz tehničku pomoć i kredite Kine.

Usaglašavanje postojećih termocentrala sa standardima EU će Srbiju u kratkom roku koštati preko 700 miliona evra investicija i preko 70 miliona evra svake godine za održavanje tih postrojenja (za oko 15 godina dodatnog života termo centrala to je oko milijardu evra). Ipak, to će samo smanjiti emisije u vazduhu, a neće ukoniti ogromno rasipanje energije, tj. neće dovesti do energetske stabilnosti i sigurnosti.

Ono što se dešava u regionu je da vlasti kako u Srbiji tako i drugim državama u regionu (posebno Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji) pokušavaju privući investicije Kine upravo u nova postrojenja na ugalj. Jedan od takvih projekata je i termocentrala Kostolac B. 

Ove države nažalost nisu sagledale u dugoročnom smislu troškove zagađenja životne sredine, i zdravlja građana, ni svoje međunarodne obaveze ni ciljeve za pridruživanje.

Srbija na primer, svojim budžetom garantuje za novu termo centralu u Kostolcu što je oko 1 milijarde evra (dug Srbije i privrede Srbije je oko 27-30 milijardi evra), što je državna pomoć koja je po pravilima Energetske zajednice nedozvoljena.

Strategija energetike i procena uticaja na životnu sredinu projekta Kostolca B, nikada nisu razmatrale niskokarbonski scenario, kršeći tako i Direktivu o proceni uticaja na životnu sredinu i Arhusku konvenciju. Možda najvažnije od svega, posao izgradnje termocentrale Kostolac B i rudokopa je direktno dodeljen bez javnog tendera, kršeći obaveze tenderskih procedura i državne pomoći.

Nije jasno kako Srbija planira biti konkurentna, kada je poznato da već sada u Evropi postoji preko 20% viška ugljenih kapaciteta za proizvodnju struje. Češka kompanija ČEZ je prošle godine na primer izvezla preko 14 TWh struje što je oko 4 ukupne potrošnje struje svih domaćinstava u Srbiji.

Za milijardu evra moguće je otvoriti preko 30.000 radnih mesta u industriji ENERGETSKE EFIKASNOSTI, stvoriti značajne prilive u budžet Srbije, zadržati građane - posebno mlade i obrazovane u Srbiji, osnažiti siromašne regione Srbije i pre svega aktivirati sve potencijale obnovljivih izvora energije u Srbiji (pošumljavanje, geotermalna energija, solarna, vetro, hidro energija).

Svaki evro investiran u ovu oblast donosi između 4-10 puta više koristi kroz uštede, smanjenje zagađenja, nova radna mesta, poreze itd nego bilo koji projekat ugljene termocentrale.

Investicija u zelenu energiju i energetsku efikasnost ODMAH POČINJE DA DONOSI KORISTI dok će ugljena centrala koja bude možda izgrađena do 2020te da se otplati tek možda oko 2045-2050, pri tome ni ne spominjemo ogromne rizike budžetskog deficita, potrebe za dodatnim kreditima za likvidnost budžeta koje će ovaj projekat sigurno doneti.

Prava mera budžetske štednje je da se investira u sektore koji će zaposliti građane, smanjti njihove račune za energiju i osnažiti lokalne zajednice ionako opustošene Srbije (sela i mali gradovi i opštine).

Pozivamo vladu Srbije i partnere iz Kine da u okviru samita razmotre širi kontekst investicionih ulaganja, kako se mi građani Srbije ne bi kajali za ishitrene investicione odluke.

Na kraju, pozdravljamo interes Kine da podrži razvoj saobraćajne infrastrukture na jednom od najkritičnijih koridora i čvorišta u Srbiji i celoj jugoistočnoj Evropi - most kod Zemuna (deo projekta obilaznice oko Beograda). Ovaj projekat i drugi predviđeni projekti izgradnje novih pružnih kapaciteta pridonose značajnom povećanju transportnih kapaciteta i smanjenju emisija koje stvara saobraćaj. Nadamo se da će Vlada Republike Srbije da traži od Kine sredstva za bar jedno multi-modalno saobraćajno čvorište u Beogradu ili Novom Sadu čime bi se Srbija postavila na mapu kao najznačajnije saobraćajno čvorište u ovom delu Evrope.

Za više informacija: koordinator za energetiku i monitoring međunarodnih finansijskih institucija Zvezdan Kalmar 065/5523191

Preuzmite dokument: Saopštenje za javnost-Kina da pomogne Srbiji da pređe na "zelenu energiju i saobraćaj"