Prag, Beograd/Subotica, Kijev, Podgorica, Sarajevo/Banja Luka

Zemlje Energetske zajednice[1]rizikuju gubitke u stotinama miliona evra zbog zastarelih energetskih infrastruktura ukoliko ne budu usvojile nove politike u borbi protiv klimatskih promena - govori nov izveštaj koji je danas objavila CEE Bankwatch Network i njeni partneri u 4 zemlje širom regiona[2].

Izveštaj koji je naručila CEE Bankwatch Network sprovela je think-tank organizacija Change partnership i dostupna je na: http://bankwatch.org/sites/default/files/EnCom-strategy-climate-action.pdf

Pravi troškovi planiranih povećanja generacije na ugalj koji su trenutno aktualni u većini zemalja Evropske zajednice, imaće značajan uticaj na njihov dugoročni razvoj, navodi se u studiji.

Do sada, nijedna od tih zemalja nije usvojila politiku taksi na ugljenik, niti ih je uzela u obzir u svojim investicionim planovima, ali će to morati da učine do trenutka pristupanja EU.

Nova analiza pokazuje da će po sadašnjoj ceni za dozvole emisija u EU (5 evra po toni CO2) za postojeće elektrane na ugalj i gas u regiji to koštati najmanje 575 miliona evra godišnje.

A ako se ostvare planovi novih energetskih infrastruktura na ugalj, to će iznositi dodatnih 133 do 317 miliona evra godišnje. Ako cena za ugljenik poraste na 30 evra po toni CO2 - kao što se očekuje da će se dogoditi do 2025. godine zbog niza mera koje se sada planiraju - cena ugljenika za te projekte će porasti za 790 miliona evra - na 1,9 milijardi evra godišnje.

U ovom trenutku Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo, Crna Gora i Ukrajina planiraju da izgrade ukupno 14,82 GW novih kapaciteta na ugalj, od čega je većina dodatak na već postojeće kapacitete.

Nasuprot tome, ako se odbace planovi gradnje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije na ugalj i ti planovi se zamene na primer se vetroelektranama, to bi koštalo regiju u proseku 25% jeftinije od 2030. godine [vidi sliku 15 u izveštaju]

Nadalje, regija gubi ogromnu količinu električne energije u prenosu i distribuciji. Prema pomenutom izveštaju, smanjenje tekućih gubitaka električne energije moglo bi da donese finansijsku korist svim tih zemaljama u vrednosti od oko 1,7 milijardi evra godišnje do 2030. godine.

"Energetska zajednica treba pružiti jasne smernice za čiste i jeftine energetske investicije u svojim ugovornim zemljama članicama. U suprotnom, region će ekonomski biti postavljen u lošiju poziciju dok EU i dalje smanjuju korišćenje fosilnih goriva u svom elektroenergetskom miksu" -kaže Ioana Ciuta, koordinator energetike u CEE Bankwatch Network. "Nema boljeg trenutka od sadašnjeg za ove države da formiraju inkluzivne, sigurne, čiste i jeftinije energetske sisteme kakve i Evropska unija sama u ovom trenutku gradi za milione svojih građana."

"Energetska zajednica treba da počne da puno ozbiljnije pristupa klimatskim pitanjima i predstavi viziju 2030 koja integriše osnovne socijalne i ekološke propise EU u regiji, kaže Sanjeev Kumar iz organizacije Change Partnership. "Očekujemo da će EU, koja stoji u središtu Energetske zajednice, preduzeti hitnu akciju u tom pogledu."

Rezultati ovog izveštaja su od posebnog značaja za one zemlje regije Balkana i Ukrajinu koje u stvari planiraju da veći deo svojih novih kapaciteta električne energije grade radi izvoza u regiji i šire. Sveobuhvatan izveštaj, koji će CEE Bankwatch izdati 19. marta će opisati opasnost da takve investicije na kraju završe kao blokirana sredstva koja su neekonomična za rad...

Preuzmite dokumente:

1) Saopštenje: Zemlje jugoistočne Evrope moraju preuzeti klimatsku akciju ili će se suočiti sa skupim računima - govori nov izveštaj

2) Izveštaj