Dana 11.03.2015. u Strazburu evropski parlament je usvojio rezoluciju o napretku Srbije, koja nije obavezujuća, ali ima političku težinu prilikom odlučivanja o daljem napretku Srbije u evropskim integracijama. [1]

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) pozdravlja rezoluciju Evropskog parlamenta o napretku Srbije koja ističe važnost revizije postojećeg nacrta Stretegije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine i potrebu da se pojačaju napori u energetskom sektoru- naročito da se ispoštuju ciljevi vezani za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, kao i sprečavanje državne pomoći u razvoj lignita, kako bi se ostvarili ciljevi koje je postavlja Evropska unija u oblasti smanjenja emisija iz proizvodnje struje do 2020 odnosno 2030. (član 39.).

Članu 38. rezolucije nadalje navodi da Evropski parlament prati projekte iz uspešno organizovanog Samita šefova vlada zemalja Centralne i Istočne Evrope i Kine u Beogradu, naročito iz oblasti infrastrukture i energetike, te da se ti projekti trebaju sprovoditi uz poštivanje EU standarda i dugoročnih politika EU. (U fokusu je projekat izgradnje termocentrale Kostolac B3 koji će ukoliko bude izgrađen do 2050-te godine zasigurno da omete primenu obaveza o redukciji emisija iz energetike).

U članu 40. rezolucije Evropski parlament izražava žaljenje da je nedovoljan pomak u oblasti životne sredine i klimatskih promena koje je hitno potrebno uskladiti sa strategijama EU, te da se pozivaju vlade Kosova, Makedonije, Crne gore i Srbije da poboljšaju dijalog sa predstavnicima civilnog društva kako bi se obezbedilo veće učešće javnosti u sprovođenju reformi.

Jugoistočna Evropa ne bi trebalo da postane deponija za prljave energetske projekte, smatraju predstavnici i predstavnice Evropskog parlamenta

Prošle sedmice su predsedavajući delegacija Evropskog parlamenta za šest zemalja u procesu pristupanja Evropskoj uniji, te potpredsednica Evropskog parlamenta, uputili pismo potpredsedniku Evropske komisije Marošu Šefčoviču i komesaru za klimu i energetiku,  Miguelu Ariasu Cañeteu, podstičući ih da osiguraju da reforma Ugovora o Energetskoj zajednici uskladi zemlje članice sa uslovima članstva u EU.

Organizacije civilnog društva SEE Change Net i Climate Action Network Europe se zahvaljuju predstavnicima i predstavnicama Evropskog parlamenta na izražavanju iskrene zabrinutosti za budućnost energetskog sektora u zemljama Jugoistočne Evrope.

Ugovor o Energetskoj zajednici povezuje Evropsku uniju sa zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom. Proces revizije Energetske zajednice, koji je trenutno u završnoj fazi, trebalo bi da osigura da partnerske zemlje zadovolje sve relevantne uslove u oblasti zaštite životne sredine, klimatskih promena kao i socijalne uslove pri razvijanju njihovih energetskih politika.

Anneliese Dodds, Monica Macovei, Tonino Picula, Eduard Kukan i Alojz Peterle, predsednici delegacija za zemlje Jugoistočne Evrope, kao i Ulrike Lunacek, članica delegacije i potpredsednica Evropskog parlamenta, smatraju da zakonski okvir Energetske zajednice treba da stvori jednake šanse za ekološke standarde, kao i da osigura da Jugoistočna Evropa "ne postane deponija za prljave energetske projekte".

"Društveni aspekt Energetske zajednice mora biti uzet u obzir u bilo kojoj diskusiji o njenoj budućnosti", rekla je zastupnica Evropskog parlamenta Anneliese Dodds. "Više se mora učiniti na obračunavanju sa energetskim siromaštvom i zaštiti korisnika i korisnica, posebno onih ranjivih, kao i osiguravanju pristojnih uslova za rad".

[1] http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&reference=P8-TA-2015-0065&format=XML&language=EN