Dan planete Zemlje, obeležava se 22. aprila, sa ciljem da ljude u čitavom svetu podseti u kakvom je stanju priroda planete na kojoj žive, da se čovečanstvo upozori na prekomerno zagađenje i nekontrolisanu potrošnju resursa.

Širom sveta Dan planete zemlje se obeležava od 1992. godine kada je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja (Rio Declaration on Environment and Development).

Ova 2015.godina treba da bude godina u kojoj se građani i organizacije oslobađaju od fosilnih goriva i ulažu novac u energetsku efikasnost i rešenja sa obnovljivom energijom.

Prema saopštenjiu UN, došlo je vreme za usvajanje globalnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena, posle neuspešnih pokušaja u posljednjih 20 godina da se nadogradi Sporazum iz Kjota, usvojen 1997. godine.

Srbija može svoja ograničena sredstva dostupna za investiranje u unapredjenje i zaštitu životne sredine da investira sa ciljem da se inicira zelena tranzicija, otvaranje novih "zelenih" radnih mesta te smanjenje troškova zdravstvene zaštite kroz smanjenje rizika za obolevanje.

Na dan planete zemlje CEKOR želi da naglasi nekoliko problema i potencijalnih rešenja pred kojima se kao značajnim izborom Srbija nalazi i koje bi mogla da upotrebi kao izuzetan podsticaj za razvoj.

Već od 1981 Srbija se gotovo neprestano nalazi u režimu štednje čime se pokazalo da je investicioni ciklus koji se dešavao kraje 1970tih i tokom 1980tig uspostavio strukturu infrastrukture i industrije koje je vrlo teško ili nemoguće voditi na profitni način najviše zbog toga jer je baziran na uvoznim resursima i energiji te pre svega na uvozu tehnologija (za industriju, poljoprivredu, prehrambenu industriju, saobraćaj) zbog čega je teško ako je uopšte moguće proizvesti višak vrednosti koji bi se mogao distribuirati medju gradjanim na njihovo dobro.

Zbog toga Srbija se nalazi u nezavidnom položaju što se tiče zaštite životne sredine jer zagadjujuće industrije te NE INVESTIRANJE U PREČIŠĆAVANJE VODA i regulaciju otpada izazivaju uz emisije iz velikih ložišta nesagledive posledice kako na zdravlje ljudi tako i na stanje i perspektivu životne sredine.

Najveće potencijale za zelenu tranziciju CEKOR vidi u :

a) masivnom pošumljavanju koje bi otvorilo desetine hiljada radnih mesta kako u samom pošumljavanju tako i u velikom broju povezanih sektora industrije (gradjevinarstvo, nameštaj te druge povezane industrije). Pošumljavanje bi imalo drastično pozitivan uticaj na :

b) regulaciju poplava te smanjivanje broja sušnih perioda TE BI DOVELO DRASTIČNOG SMANJENJA erozije i enormnih gubitaka  plodnog zemljišta

pošumljavanje bi nadalje dovelo do :

c) drastičnog olakšavanja prelaska na zelenu poljoprivredu koja kada se integriše sa ekološkim turizmom može u perspektivi da donese milijarde dolara u zdravoj visoko profitabilnoj hrani.

OSIM TOGA: sredstva planirana za izgradnju visoko zagadjujućih ugljenih termo postroijenja u Kostolcu i Kolubari bi kroz investicije u postrojenja na bio masu u lokalnim zajednicama u Srbiji uz drastično pošumljavanje stvorila ogroman potencijal za prihod, energetsku stabilnost kako lokalnih samouprava TAKO i Srbije u celini i otvorili bi desetine hiljada novih radnih mesta i u periodu do 2035 Srbija bi postala NETO IZVOZNIK ENERGIJE (za razliku od trenutne energetske nule ili statusa voznika).

Sredstva koja se ne budu uložila u zagadjujuće ugljene tehnologije daleko su potrebnija i za mrežu prečistača u Srbiji (u gotovo svim gradovima i naseljima su potrebni prečistači) koji u isto vreme mogu da budu izvori kvalitetne električne energije.

Na dan Planete zemlje CEKOR poručuje: Investirajmo u pošumljavanje i prečišćavanje voda i regulaciju otpada, To je pravi izvor čiste ekološke energije i poboljšanja stanja životne sredine.