Danas, na 5 juni, Svetski dan zaštite životne sredine, mreža organizacija okupljenih u okviru projekta Održiva energetska politika jugoistočne Evrope - SEE SEP, kojoj pripada i CEKOR, poziva vlade u regionu da reaguju brzo i odrede svoje nacionalne ciljeve za smanjenje emisije gasova koji dovode do efekta staklene bašte uoči predstojećeg klimatskog sporazuma u Parizu.

Želimo opet istaći izjavu generalnog sekretara UN-a Ban Ki-mun-a koji je još novembra 2014 rekao da "lideri država moraju preduzeti akcije" i da "postoji mit da će akcije za rešavanje klimatskih promena puno koštati, ali ne preduzimanje akcija će koštati mnogo više". 

I dok se ove nedelje u Nemačkoj u Bonu na konferenciji UN-a oko klimatskih promena pregovara kako će glasiti finalni tekst novog globalnog sporazuma, Srbija priprema konferenciju na visokom nivou o klimatskim promenama 11. juna na koju će doći potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič koji koordiniše napore EU da se dostignu ciljevi u oblasti klimatskih promena do 2020 i 2030 godine.

Sa političkog stanovišta bi bilo vrlo značajno da Republika Srbija iako je u Kjoto protokolu kao ne-Aneks I država i nema obaveze za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ipak pokaže maksimalni doprinos globalnoj borbi protiv klimatskih promena, tj. da to bude nacionalni interes i cilj razvoja, jer kao buduća država članica EU, Srbija treba da transponuje naročito skup tzv. Paket za klimu i energiju EU.

Kristin Moro, Ambasadorka Francuske u Srbiji, državi koja je u regionu među najvećim emiterima zagađenja, nedavno je izjavila da se klimatski ciljevi Evropske Unije od najmanje 40% smanjenja emisija do 2030. godine također odnose i na zemlje koje teže ka pridruživanju Evropskoj uniji...

 

Pruzmite dokument:

1) Saopštenje za javnost - Vlade država jugoistočne Evrope trebaju što pre objaviti svoje nameravane doprinose za predstojeći globalni klimatski sporazum u Parizu