CEKOR

Nove investicije u rudnike uglja i termoelektrane bi mogle skupo koštati države zapadnog Balkana i Ukrajinu ako oni ne uzmu u obzir obavezujuća pravila koja se odnose na subvencije (državnu pomoć), pokazuje nova studija koju je danas objavila mreža CEE Bankwatch Network.

Rezime se može skinuti sa: bankwatch.org/publications/EnCom-stateaid
Studija slučaja iz priloga je na: bankwatch.org/publications/EnCom-stateaid-cases

Praksa kakvu predstavljaju preferencijalni krediti i garancije, mere sa akcijama, dugoročni ugovori i privatizacija su subjekt striktnih pravila po Sporazumu o Energetskoj zajednici [1] otkako je stupio na snagu 2006. godine. I ipak, države potpisnice [2] i dalje planiraju nove termoelektrane na ugalj i rudnike [3] bez dovoljnog obraćanja pažnje na rizike državne pomoći. Kao rezultat toga, investicioni projekti i postojeća postrojenja mogu da se suoče sa ozbiljnim problemima, posebno ako država bude prisiljena da od operatera traži nazad iznos pomoći, sudeći prema autorima rezimea, pravniku Peter Staviczky i ekonomisti Phedon Nicolaides [4].

U januaru ove godine je Skupština Srbije ratifikovala kredit od 608 USD za termoelektranu Kostolac B3 [5] i rudnik Drmno. Za proširenje rudnika je država direktno uzela kredit od kineske ExImBanke u ime kompanije Elektroprivreda Srbije koja se nalazi u državnom vlasništvu, ostavljajući na taj način EPS izuzetu od svih rizika neplaćanja i dovodeći kompaniju u nepravednu prednost na tržištu.

"Vlade država jugoistočne Evrope više ne mogu da daju sredstva energetskim kompanijama kako žele. One moraju da nauče pravila što je pre moguće - u svakom slučaju pre nego što se finansijski obavežu još više u velike energetske projekt", kaže PippaGallop, kordinatorka istraživanja u Bankwatch-u. "U sektoru u kojem odluke imaju uticaja koji traje više decenija, energetske investicije u velikoj meri zavise od troškova i donosioci odluka moraju da preduzmu sve potrebne korake da obezbede pravnu sigurnost. Pitanje državne pomoći u tome nije izuzetak".

"Vlade koje ne budu postupale u skladu sa odredbama o državnoj pomoći suočiće se sa zakonskim rizicima na državnom i evropskom nivou, uključujući odluke koje su donete puno pre evrointegracija. U nekm slučajevima čak moraju i da vrate pomoć. Državama Energetske zajednice bi bilo dobro da uče iz primera Mađarske koja je potpisala dugoročni ugovor o kupovini struje sa jednom elektranom sredinom 1990-tih godina, ali je nakon pristupanja EU 2004. godine bila predmet procedure provere legalnosti koja je trajala 6 godina i koju je pratilo nekoliko tužbi i međunarodnih tribunala za arbitražu. Na kraju je Mađarska morala da zaračuna razliku između tržišne cene i cene plaćene za struju prema ugovoru i da vrate razliku uvećanu za kamatu", upozorila je IoanaCiuta, koordinatorka energetike Bankwatcha.

Preuzmite dokumenta:

1) Saopštenje za javnost: Nezakonite subvencije ugla bi mogle zemlje jugoistočne Evrope skupo koštati, upozorava nova studija

2) Kratak pregled studije - rezime za medije