[Arhiva 2022] Izrađena studija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Subotici”
25.02.2024.
Ova vest je prvobitno objavljena 15.09.2022. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.
Kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje životne sredine i racionalizovala eksploatacija prirodnih resursa poslednjih decenija nasuprot modelu linearne ekonomije razvija se model cirkularne, ili kružne ekonomije. Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje "Inženjeri zaštite životne sredine" iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, sprovelo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.
Subotica je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za socioekonomski razvoj zajednice na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji "Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Subotici."
Kao odgovor na sve veće količine generisanog otpada i potrebu za usklađivanjem sa nacionalnim i evropskim standardima u ovoj oblasti, i u severnom području AP Vojvodine uspostavljen je regionalni sistem upravljanja otpadom čiji je centar Subotica.
Grad koji je od 1391. godine, kada se prvi put pominje u pisanim dokumentima, promenio više od dve stotine naziva, danas je pogranični centar trgovine, prehrambene industrije, industrije gume i plastike, mašinske industrije, građevinarstva…
Prema dostupnim podacima, lokalno javno-komunalno preduzeće u 2019. godini na teritoriji Subotice prikupilo je više od 39 hiljada tona različitog otpada. Procene su da je trenutno preko 50% komunalnog otpada biomasa koja bi mogla da se iskoristi. Plan je da se, kada Regionalni centar za upravljanje otpadom počne da radi u punom kapacitetu, količina neiskorišćene biomase smanji za 65 odsto.
Jedna od popularnih oblasti razvoja cirkularnih poslovnih modela u Srbiji upravo je korišćenje bio-otpada - za proizvodnju humusa i organskog đubriva, kao hrana za životinje, za dobijanje alkohola i biogoriva, proizvodnju papira i ambalaže i slično. Najzastupljenije je korišćenje biomase za proizvodnju energije i oplemenjivanje zemljištva, a jedna firma sa sedištem u Subotici specijalizovana je za đubriva koja se mogu koristiti u organskoj poljoprivredi.
Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Subotici neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, koji su oslonjeni na njegovo ponovno iskorišćavanje.
Takođe, neophodno je i u budućim dokumentima lokalnih javnih politika predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije. Većina ovih dokumenata u Subotici je istekla, pa je to idealna prilika za ugrađivanje principa cirkularne ekonomije i njenih elemenata u lokalne strategije i planove prilikom obnove starih i izrade novih dokumenata.
Istraživanje u okviru projekta "Zeleni inkubator" sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima i stručnjakinjama u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacijama o cirkularnoj ekonomiji i deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta i nalazi istraživanja u zajednici.
Publikacija "Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Subotici" dostupna je na zvaničnom sajtu Koalicije 27 (https://www.koalicija27.org/) i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” (https://www.activity4sustainability.org/) i u njoj lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje poslovanje.
Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.
Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.
