Ova vest je prvobitno objavljena 26.03.2015. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

U organizaciji CEE Bankwatch Network i Centra za ekologiju i održivi razvoj u beogradskom Medija centru održana je konferencija za medije, na temu dugoročne ekonomske isplativosti gradnje novih elektroenergetskih kapaciteta za izvoz električne energije u zemljama Zapadnog Balkana.

(CEE Bankwatch Network) - Zemlje zapadnog Balkana, a posebno Bosna i Hercegovina kao i Srbija imaju ambiciju da izvoze električnu energiju koja će stvoriti opasnost od nasukanih sredstva, pokazuje novi izveštaj koji je danas predstavila mreža nevladinih organizacija CEE Bankwatch Network u Beogradu. Ako vlade donesu odluke o povećavanju kapaciteta proizvodnje električne energije bez uzimanja u obzir dešavanja u drugim zemljama, region će se morati takmičiti sa drugim okolnim izvoznicima i može se desiti da otkriju kako elektrane nisu ekonomične.
Studija analizira ponudu i potražnju električnom energijom u zemljama Zapadnog Balkana za sledećih deset godina i izglede za njen izvoz. Rezultati pokazuju da ako države ostvare svoja planirana povećanja kapaciteta, da će region imati 56% viška električne energije u 2024. godini, što navodi na značajne izvozne ambicije. Bosna i Hercegovina bi mogla da ojača svoju poziciju najvećeg izvoznika električne energije u regiji (do 20.000 Gwh), a Srbija bi mogla da održi svoju poziciju i da, zavisno od scenarija koji se analizira, čak poveća svoje izvozne kapacitete. Prema optimističkom scenariju to može da se poveća do ekvalenta 25% srpske potražnje u 2024. godini, tj oko 18.000 GWh.

Izveštaj upozorava na iskustva susednih zemalja koja bi trebalo uzeti u obzir zbog konkurencije iz drugih zemalja koje imaju viškove električne energije. Ukoliko ne razmotre ove okolnosti zemlje Zpadnog Balkana se mogu suočiti sa problemom nekonkurentnosti i neekonomičnosti elektroenergetskih postrojenja.

Izveštaj je naručila CEE Bankwatch Network od Univerziteta u Groningenu i The Advisory House.

CEE Bankwatch Network je mreža međunarodnih nevladinih organizacija koju suformalno 1995. godine pokrenule članice iz 13 zemalja srednje i istočne Evrope (Bugarska, Češka, Slovačka, Mađarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Srbija, Makedonija, Gruzija, Hrvatska Poljska, Ukrajina). Mreža prati aktivnosti međunarodnih finansijskih institucija koje posluju u regiji i promoviše ekološki, socijalno i ekonomski održive alternative njihovim politikama i projektima.