CEKOR

U svojim komentarima tokom javne rasprave, CEKOR je ukazao da Program ne sadrži dovoljno precizne i merljive obaveze za dostizanje međunarodno preuzetih ciljeva zaštite prirode, uključujući cilj zaštite najmanje 30% teritorije do 2030. godine, u skladu sa Kunming–Montreal globalnim okvirom i Evropskom strategijom biodiverziteta.

Posebno zabrinjava činjenica da Program prepoznaje rastuće pritiske rudarskih, energetskih i infrastrukturnih projekata na biodiverzitet, ali ne predviđa dovoljno snažne preventivne mehanizme zaštite prirode. CEKOR smatra da zaštita prirode ne može ostati na nivou preporuka i smernica, već mora biti integrisana kroz obavezujuće instrumente u prostorno planiranje, energetiku, rudarstvo, šumarstvo i druge sektorske politike koje imaju značajan uticaj na prirodu i biodiverzitet.

Program i Akcioni plan i dalje su pretežno usmereni na proceduralne aktivnosti, dok nedostaju konkretne mere obnove ekosistema, jasni pokazatelji uspeha, precizno definisane odgovornosti institucija i transparentan finansijski okvir za sprovođenje mera. Bez toga postoji ozbiljan rizik da značajan deo planiranih aktivnosti ostane samo formalno definisan, bez stvarnih efekata na stanje prirode i biodiverziteta.

CEKOR posebno ukazuje na potrebu uspostavljanja javno dostupnog informacionog sistema o biodiverzitetu i zaštiti prirode, koji bi omogućio pristup podacima o vrstama, staništima, rezultatima monitoringa, zaštićenim područjima, Natura 2000 područjima i sprovođenju mera iz Programa i Akcionog plana. Transparentnost podataka i javna kontrola sprovođenja predstavljaju osnovne preduslove za efikasnu zaštitu prirode i uključivanje javnosti u procese odlučivanja.

Takođe, smatramo da Program nedovoljno prepoznaje ulogu organizacija civilnog društva, naučnoistraživačkih institucija i lokalnih zajednica kao partnera u sprovođenju politika zaštite prirode. Upravo ovi akteri imaju važnu ulogu u monitoringu, edukaciji, uključivanju građana i razvoju inovativnih pristupa zaštiti prirode.

CEKOR smatra da proces uspostavljanja ekološke mreže i Natura 2000 područja mora biti znatno transparentniji, uz jasno definisane rokove, javno dostupne prostorne podatke i privremene mere zaštite za identifikovana područja do završetka formalnog procesa zaštite.

Pored toga, Program nedovoljno integriše savremene evropske pristupe kao što su obnova ekosistema, rešenja zasnovana na prirodi i prilagođavanje klimatskim promenama kroz očuvanje prirodnih ekosistema. Zaštita prirode ne sme biti tretirana kao prepreka razvoju, već kao osnov dugoročne ekološke sigurnosti, otpornosti zajednica i održivog razvoja Srbije.

CEKOR poziva Ministarstvo zaštite životne sredine da kroz finalizaciju Programa i Akcionog plana unapredi ciljeve, mere i mehanizme sprovođenja, kako bi dokument predstavljao stvarni instrument očuvanja prirode i usklađivanja sa evropskim standardima zaštite biodiverziteta.