CEKOR

Zemljište je jedan od najvažnijih, a istovremeno najugroženijih prirodnih resursa Srbije. Od njegovog stanja neposredno zavise proizvodnja hrane, raspoloživost vode, otpornost poljoprivrede na sušu, zaštita od erozije i poplava, biodiverzitet, ali i sposobnost društva da se prilagodi posledicama klimatskih promena.

Upravo zato je Nacrt programa zaštite zemljišta Republike Srbije za period 2026–2032. bio tema proširenog sastanka Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27, održanog 26. avgusta u Vrbasu. Na sastanku su razmotreni predlozi preporuka za unapređenje Programa, sa posebnim osvrtom na potrebe poljoprivrede i probleme zemljišta u Vojvodini.

Predlog preporuka Radne grupe NKEU za Poglavlje 27 Nacrt Programa zaštite zemljišta 2026–2032. preuzmi PDF

Sastanak je organizovan u okviru projekta čiji je cilj da organizacije civilnog društva, stručna javnost i lokalni akteri aktivnije učestvuju u pripremi novog Programa zaštite zemljišta, ali i da se ovaj dokument približi standardima i pravcu razvoja politike Evropske unije.

Jedna od centralnih poruka sastanka bila je da Program zaštite zemljišta ne sme postati samo program monitoringa zemljišta.

Uspostavljanje savremenog sistema praćenja zdravlja zemljišta i njegovo usklađivanje sa novom Direktivom EU o monitoringu i otpornosti zemljišta jeste neophodno. Međutim, Srbija ne počinje od nule. Agencija za zaštitu životne sredine već raspolaže višegodišnjim podacima o eroziji, organskoj materiji, kontaminaciji i drugim pritiscima, dok država kroz izveštavanje prema UNCCD već prati degradaciju zemljišta, promene zemljišnog pokrivača, produktivnost, organski ugljenik i sušu. Zbog toga je jedna od prihvaćenih preporuka da se postojeći podaci odmah koriste za određivanje prioritetnih ugroženih područja i da se na njima započne sa preventivnim merama, paralelno sa izgradnjom nove monitoring mreže.

Za Vojvodinu je predložen poseban paket mera. Suša, gubitak vlage i organske materije i eolska erozija zahtevaju obnovu vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva i primenu mera kojima se zemljište čuva pokrivenim i sposobnim da primi i zadrži vodu.

Posebno je otvoreno i pitanje požara. Predloženo je da zemljište pogođeno velikim požarima bude predmet hitne procene, kako bi se utvrdili gubitak organske materije, erozioni rizik i promena sposobnosti zemljišta da upija i zadržava vodu, nakon čega bi sledile prioritetne mere obnove vegetacionog pokrivača.

U diskusiji u Vrbasu ova preporuka je dodatno pojačana zahtevom da se spreči prenamena zemljišta pogođenog požarima, kako požar ne bi mogao da otvori put trajnoj promeni namene prostora.

Za poljoprivredna područja značajna je i preporuka da se spaljivanje žetvenih ostataka više ne posmatra samo kao problem zaštite od požara. Ono je i pitanje zaštite zemljišta. Predloženo je povezivanje kontrole sa savetodavnim radom i podsticajima poljoprivrednicima za prakse kojima se organska materija vraća u zemljište.

Veliki deo diskusije o budućoj zaštiti zemljišta neminovno vodi ka vodi. Predloženo je povezivanje Programa sa klimatskom adaptacijom i upravljanjem vodama, posebno u pogledu suše, poplava, navodnjavanja i odvodnjavanja. Cilj nije samo dovesti vodu do njive, već sačuvati zemljište sposobnim da vodu primi i zadrži, uz smanjenje površinskog oticanja i erozije.

Jedno od važnih pitanja jeste i ko će sve ove mere sprovesti i platiti. Preporuke iz Vrbasa traže jasnu ulogu lokalnih samouprava, ali uz stav da im država ne može preneti nove obaveze bez novca, stručnih kapaciteta i podrške. Istovremeno se traži da Akcioni plan za svaku meru utvrdi potrebna sredstva i izvore finansiranja — od republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta do IPARD-a, drugih pretpristupnih i EU fondova i primene principa „zagađivač plaća“.

Posebno je naglašeno da poljoprivrednik ne sme postati samo primalac novih zabrana i obaveza. Mere poput konzervacijske obrade, povećanja organske materije, vegetacionog pokrivača ili vetrozaštitnih pojaseva treba povezati sa podsticajima, IPARD-om i stručnom podrškom gazdinstvima.

U preporukama je otvoreno i pitanje rudarskih i drugih velikih pritisaka na zemljište: zaštita ne sme počinjati tek kada je zemljište već kontaminirano i kada je potrebna skupa remedijacija. Potrebni su procena rizika, praćenje zona uticaja i preventivne mere pre nastanka štete.

Sastanak u Vrbasu zato je imao vrlo praktičnu poruku: dok se gradi novi sistem monitoringa, zaštita zemljišta mora već da traje. Sledeći korak biće pokušaj da se zaključci i preporuke iz konsultacija pretoče u konkretne predloge ciljeva, mera, aktivnosti i pokazatelja Akcionog plana Programa zaštite zemljišta.

Nakon proširenog sastanka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 27, drugi deo skupa, u organizaciji Ekološkog pokreta Vrbasa, bio je posvećen regenerativnoj poljoprivredi i mogućnostima očuvanja i obnove zemljišta kroz poljoprivrednu praksu. Time je razgovor o javnim politikama i budućem Programu zaštite zemljišta nastavljen na praktičnom nivou – kroz iskustva i rešenja koja se mogu primenjivati neposredno na poljoprivrednom zemljištu.

Sastanak Radne grupe NKEU jee realizovan u okviru projekta CEKOR „Civilno društvo za bolji Program zaštite zemljišta“. Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.