Ova vest je prvobitno objavljena 09. 04.2014. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 05. 06.2014. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 08. 04.2014. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 27. 03.2014. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 17. 01.2014. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Centar za ekologiju i održivi razvoj je tokom 2013. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 29. 11.2016. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 03. 03.2017. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Udruženje Teras i Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), kao član Koalicije 27 na današnjoj konferenciji za medije su predstavili izveštaj „Poglavlje 27 u Srbiji: još uvek u pripremi” i projekat koje zajednički organizuju Udruženje Teras i Mladi istraživači Srbije u okviru "Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine (CSOnnect)".

Danas predstavljeni izveštaj je treći po redu koji je izradila Koalicija 27, koju čine 11 članica. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 26. 09.2016. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Učenici Srednje ekonomske škole „Bosa Milićević“ imali su danas priliku da prisustvuju eko-času. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 01. 07.2015. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 09. 03.2015. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 11. 12.2014. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 26. 03.2015. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

U organizaciji CEE Bankwatch Network i Centra za ekologiju i održivi razvoj u beogradskom Medija centru održana je konferencija za medije, na temu dugoročne ekonomske isplativosti gradnje novih elektroenergetskih kapaciteta za izvoz električne energije u zemljama Zapadnog Balkana.

(CEE Bankwatch Network) - Zemlje zapadnog Balkana, a posebno Bosna i Hercegovina kao i Srbija imaju ambiciju da izvoze električnu energiju koja će stvoriti opasnost od nasukanih sredstva, pokazuje novi izveštaj koji je danas predstavila mreža nevladinih organizacija CEE Bankwatch Network u Beogradu. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 08. 10.2014. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 09. 09 ...

Ova vest je prvobitno objavljena 11. 08.2014. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice je uz podršku Evropske klimatske fondacije objavio kratak ekološki, animirani film kojim apeluje na svest građana, ali i nadležnih institucija da se u oblasti energetike intenzivnije razmišlja, palnira i deluje u pravcu održivih, obnovljivih izvora energije.

Scenaristi filma “Premotaj” su Leona Mezei i Slobodan Kovačević. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 27. 06.2024. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 30. 10.2017. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) u okviru projekta „Strengthening civil society to advocate for sustainable energy transition“ koji realizuje zajedno sa INFORSE Europe iz Danske, upriličio je u Arhus centru okrugli sto na kom je predstavljen predlog za kreiranje lokalne energetske strategije.

Danas predstavljeni predlog sadrži sveobuhvatnu i dugoročnu energetsku strategiju baziranu na prinicipima održivog razvoja, uštedi energije i ispunjavanju klimatskih ciljeva i smanjenja emisija ugljen dioksida. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 05. 06.2017. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 16. 03.2018. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Radolfzell, Beč, Prag, Subotica - Multilateralne razvojne banke podržale su ne manje od 82 hidroenergetska projekta širom jugoistočne Evrope, uključujući i one u zaštićenim područjima, prema studiji koju je danas objavila organizacija CEE Bankwatch Network. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 18. 05.2017. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

U prostoru Jevrejske opštine u Subotici Aleksandra Knez Milojković održala je predavanje „Bezbednost hrane danas u Srbiji i kako se odbraniti od štetnih aditiva i ostataka hemikalija u hrani“.

Kakve nas sve opasnosti vrebaju sa tanjira, od pesticida, aditiva, antibiotika, pa do GMO, objasnila je Aleksandra Knez Milojković, na predavanju koje je deo aktivnosti projekta kog Centar za ekologiju i održivi razvoj realizuje u okviru "Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine (CSOnnect)" Regionalnog centra za životnu sredinu, Kancelarije u Beogradu.

- Kupovati organske proizvode od prodavaca koje poznajemo, čime ćemo ojačati ekonomsku moć ovih proizvođača, a s druge strane oslabiti nesavesne, koji u cilju ostvarenja što većeg profita zanemaruju bezbednost hrane, rekla je Aleksandra Knez Milojković.

Knez Milojković, kao i predstavnice CEKOR, Nataša Đereg i suorganizatora predavanja - Jevrejske opštine, Ružica Rudić Vranić, u pogledu kvaliteta hrane, istakle su da u našoj zemlji još uvek ne postoji adekvatna akreditovana laboratorija koja bi bila nadležna da kontroliše bezbednost hrane.

Zakonska regulativa koja uređuje upotrebu pesticida, do nedavno je omogućavala nekontrolisanu nabavku i upotrebu pesticida, istakla je Aleksandra Knez Milojković, a osvrnula se i na štetne uticaje antibiotika prisutnih u mesu i mesnim prerađevinama. ...

CEKOR se pridružuje Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji (NKEU) u najoštrijoj osudi jučerašnjeg upada naoružanih pripadnika Uprave kriminalističke policije u prostorije pet organizacija civilnog društva jer smatramo da ova akcija predstavlja politički pritisak i ozbiljan udarac osnovnim građanskim pravima, slobodama i vladavini prava. Detaljnije >>

Ova vest je prvobitno objavljena 12. 06.2018. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Predstavnici Koalicije 27, održali su prezentaciju izveštaja „Poglavlje 27 u Srbiji: Izveštaj o (ne)napretku”, na osnovu kog zaključuju da stanje životne sredine u Srbiji u svim aspektima zahteva ulaganje daleko više sredstava, a samim tim i više političke volje.

Najnoviji “Izveštaj iz senke” Koalicije 27, koja prati i objavljuje kritički osvrt na napredak Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na Poglavlje 27, to jest životnu sredinu, peti je u nizu, a ispred neformalne grupe ekoloških organizacija Koalicije 27, predstavila ga je direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice, Nataša Đereg. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 22. 05.2018. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

U organizaciji Udruženja Klaster komora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, u Subotici je započelo dvodnevno, četvrto po redu savetovanje na temu “Opasan industrijski otpad, tretman industrijskih otpadnih voda i komunalni otpad“.

Cilj savetovanja je doprinos podizanju ekološke svesti o bezbednom upravljanju opasnim otpadom i otpadnim vodama, svih učesnika u sistemu upravljanja otpadom, njegovom tretmanu, kao i stanovništva. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 25. 05.2020. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Od 22. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 27. 07 ...

Ova vest je prvobitno objavljena 10. 07.2019. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

U okviru manifestacije "EU zeleni dan" i kampanje „Pogledaj oko sebe“ koja za cilj ima podizanje svesti o zaštiti životne sredine, Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, zamenik ministra životne sredine Filip Abramović i ambasador Italije Karlo lo Kašo, posetili su Regionalni centar za upravljanje otpadom u Subotici, u kom će se vršiti selekcija i reciklaža otpada, što je prvi objekat tog tipa u Srbiji, a vredan je 24 miliona evra, od kojih je 20 miliona evra donacija EU. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 26. 03.2019. ...

Projekat koji je imao za cilj promovisanje održive energije, energetske efikasnosti i smanjenja karbonskog otiska putem postavljanja fotonaponskih elektrana na trinaest objekata u vlasništvu verskih zajednica, 6 u Bosni i Hercegovini i 7 u Srbiji je uspešno priveden kraju tokom 2024. 

U BiH partnerska organizacija nam je bila Tim Aarhus centar iz BIH, iz Sarajeva, a projekat je pomogla ECF (European Climate Foundation). ...

Udruženje TERRA’S u okviru projekta „A gde vam je zelenilo?!“, koji se realizuje uz podršku USAID-a, Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Trag fondacije, sprovodi veliko istraživanje o zelenim površinama u Subotici.

Subotica se suočava s izazovima klimatskih promena i zagađenjem vazduha. Nedostatak zelenila u urbanim sredinama utiče na zdravlje i kvalitet života građana. Naš cilj je da zajedno osmislimo rešenja za očuvanje i povećanje zelenih površina, posebno u centru i širem centru grada.

Pozivamo vas da učestvujete u anonimnoj anketi i podelite svoje stavove o važnosti zelenila, njegovom uticaju na vaš život, i akcijama koje bismo zajedno mogli da preduzmemo. ...

Subotica je proteklog vikenda dobila novih 18 sadnica piramidalnog hrasta zahvaljujući akciji Sadnje hrastova i popunjavanje vetrozaštitnog pojasa, koju je organizovao Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), uz podršku inicijative Zaštitimo šume Subotice, JP Palić-Ludaš i Grada Subotice.

Ova akcija je deo projekta pod nazivom: "Rešenja zasnovana na prirodi za ublažavanje klimatskih promena koji ima za cilj promociju pošumljavanja i podizanja zelenih površina kao i nužnost za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove". Svako zasađeno drvo danas je korak ka boljem vazduhu i hladovini za buduće generacije. ...

Pozivamo građane koji žele da zasade svoj hrast u vetrozaštitnom pojasu!

Zasadićemo oko 20 sadnica piramidalnog hrasta pored puta, u saradnji sa JP "Palić- Ludaš".

Akcija je deo projekta koji podržava Grad Subotica.

Pridružite nam se u subotu 30.11.2024. u 11h i zajedno ućinimo korak ka zelenijoj budućnosti.

Tačnu lokaciju možete videti OVDE(Palić, spoj palićkog zaobilaznog puta i puta ka autoputu)

Rupe za sadnju će pripremiti JP "Palić Ludaš". Hvala unapred svim ljudima dobre volje koji se odazovu. Hvala UG Ekoslavija saradniku i prijatelju projekta. ...

CEKOR organizuje okrugli sto u okviru realizacije projekta koji je podržan od strane Grada Subotica putem konkursa za zaštitu životne sredine za 2024, posvećen temi "Rešenja zasnovana na prirodi za ublažavanje klimatskih promena". Skup će se održati u četvrtak, 28. novembra 2024. godine, u 11 časova na Majkinom salašu. ...

Otkrijte prednosti solarnih panela!

Zanima vas kako možete uštedeti na računima za struju, smanjiti emisije CO2 i doprineti čistijoj sredini? Saznajte kako instalirati solarnu elektranu na krovu vaše kuće, iskoristiti državne subvencije i postati deo pokreta za obnovljivu energiju. Detaljnije >>

U novosadskom Hotelu "Park" 26. juna u organizaciji i logističke podrške CEKOR-a održan je seminar o klimatskim promenama tj. važnosti uključivanja klimatskih promena u sektorske i lokalne/regionalne ciljeve.

Radionica je deo projekta "Priprema Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime" programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, a prisustvovalo joj je vise od 60 učesnika.

Cilj radionice je unapređenje informisanosti zainteresovanih strana u Vojvodini o politici, programima i projektnim aktivnostima u oblasti klimatskih promena. ...

Jedna od značajnih aktivnosti CEKOR-a u okviru projekta „EU za Srbiju otpornu na katastrofe", koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je izrada stručne analize vezane za bujične poplave, čiji je autor dr Ratko Ristić, redovni profesor na Šumarskom fakultetu i Prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu.

Izveštaj „Analiza planskih dokumenata i zakonske regulative u cilju smanjenja destruktivnosti bujičnih poplava“ obrađuje problematiku bujičnih poplava, nosioce odgovornosti i mere prevencije bujičnih poplava, finansijsku podršku za primenu koncepta prevencije, aktuelno stanje stvari u domenu prevencije bujičnih poplava i smanjenja rizika, analizira planske dokumente i zakone, komunalni i urbanistički red, inspekcijski nadzor i kaznenu politiku, te daje predloge za poboljšanje zakonskog i strateškog okvira. Ova analiza je u svom nacrtu predstavljena u martu i na tematskoj sednici Nacionalnog Konventa o EU, gde se okupilo više od 50 učesnika, predstavnika stručne javnosti, civilnog društva i institucija. Učesnici su se  saglasili sa najvažnijim predlozima iz analize profesora Ristića, a to su donošenje Nacionalne strategije za kontrolu erozije zemljišta i odbranu od bujičnih poplava, izrada Karte erozije Srbije, izrada Katastra bujičnih tokova Srbije i Katastra izvedenih protiverozionih radova. ...

Okrugli sto ”Ka Srbiji otpornoj na suše”, 16 maj 2024. Sremski Karlovci, Ekološki centar Radulovački, ulica Mitropolita Stratimirovića 5, sa početkom u 10,30 časova.

Događaj organizuje Centar za ekologiju i održivi razvoj koji realizuje projekat „Ka Srbiji otpornoj na poplave i sušu“, a koji je deo projekta „EU za Srbiju otpornu na katastrofe", koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP.

U Srbiji je u periodu 2001-2020 učestalost godina sa sušama bila 40%, a u periodu 2011-2020 50%, u poređenju sa periodom od 1961-1990 kada je ta učestalost bila 10%.

Promena u režimu padavina, porast temperature i posledična povećana učestalost i intenzitet godina sa sušama dovode do promene karakteristika klimatskih uslova. Ta promena je prepoznata kao faktor rizika za degradaciju zemljišta. Najnoviji podaci Ministarstva za zaštitu životne sredine pokazuju da je u periodu 2001-2021. godine, oko 29% teritorije Republike Srbije bilo pod umerenim rizikom od degradacije zemljišta, a 28% pod visokim rizicima, od kojih 14% pod veoma visokim i ekstremno visokim rizikom od degradacije. ...

CEKOR je uz pomoć projekta ECF-a (European Climate Foundation) pokušao da istraži koliko su crkve u Srbiji svesne energetskog siromaštva, koliko su zainteresovane da i same primene različite mere energetske efikasnosti i upotrebe obnovljive izvore energije na svojim objektima, i da i same budu glasnogovornici primene istih. Takođe, kroz projekat je obezbeđena izrada tehničke dokumentacije za postavljanja fotonaponskih elektrana na šest objekata u vlasništvu verskih zajednica u Srbiji. Ova dokumentacija predstavlja prvi korak u realizaciji elektrana, nakon čega će objekti, kada se osiguraju potrebna sredstva, biti priključeni na elektromrežu, i osigurati značajne uštede kroz sticanje statusa prozjumera tj, kupca-proizvođača.

Istraživanjem dosadašnjih primera dobre prakse na imovini Pravoslavne crkve došli smo sledećih podataka. koje možete pogledati OVDE ...

Pozivamo Vas na: Veliko prolećno čišćenje šume koje će se održati 13. aprila 2024. godine, od 8.30 časova, ispred Majkinog salaša, u Subotici.

Kako bi nam šume Subotice još dugo potrajale i bile čistije mesto, na kome možemo provoditi kvalitetno vreme, pozivamo građane i građanke da ponesu svoje rukavice, kese i džakove za otpad, i zajedno sa nama se priključe akciji „Veliko prolećno čišćenje“, koju organizuje građanska inicijativa Zaštitimo šume Subotice. Ovom prilikom, čistićemo deo oko bivšeg Etno kampa prema Hajdukovu, u reonu tzv. „Hajdukovačke šume“, u sektorima 87 i 88, gde ima puno bačenog otpada. ...

Obaveštavamo vas o rezultatima konkursa za seminarske radove „Vera i nauka u borbi za zaštitu životne sredine“ i pod-oblastima: Klimatske promene, Energetska tranzicija, Energetsko siromaštvo, Značaj zaštite voda i objavljujemo sve radove koji su nagrađeni. Hvala svim učesnicima na učešću!  Odlukom žirija u sastavu: Nataša Đereg, Zvezdan Kalmar, Pera Marković Prva nagrada nije dodeljena.

Druga nagrada

Elman Hasanspahić, student na Filozofskom fakultetu u Sarajevu: Vjera i nauka u borbi za zaštitu životne sredine

Rad koji osnovnim pojmovima povezuje sve aspekte teme konkursa. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 15.09.2022. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje životne sredine i racionalizovala eksploatacija prirodnih resursa poslednjih decenija nasuprot modelu linearne ekonomije razvija se model cirkularne, ili kružne ekonomije. Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje "Inženjeri zaštite životne sredine" iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, sprovelo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.

Subotica je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za socioekonomski razvoj zajednice na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji "Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Subotici."

Kao odgovor na sve veće količine generisanog otpada i potrebu za usklađivanjem sa nacionalnim i evropskim standardima u ovoj oblasti, i u severnom području AP Vojvodine uspostavljen je regionalni sistem upravljanja otpadom čiji je centar Subotica.

Grad koji je od 1391. godine, kada se prvi put pominje u pisanim dokumentima, promenio više od dve stotine naziva, danas je pogranični centar trgovine, prehrambene industrije, industrije gume i plastike, mašinske industrije, građevinarstva…

Prema dostupnim podacima, lokalno javno-komunalno preduzeće u 2019. godini na teritoriji Subotice prikupilo je više od 39 hiljada tona različitog otpada. Procene su da je trenutno preko 50% komunalnog otpada biomasa koja bi mogla da se iskoristi. Plan je da se, kada Regionalni centar za upravljanje otpadom počne da radi u punom kapacitetu, količina neiskorišćene biomase smanji za 65 odsto.

Jedna od popularnih oblasti razvoja cirkularnih poslovnih modela u Srbiji upravo je korišćenje bio-otpada - za proizvodnju humusa i organskog đubriva, kao hrana za životinje, za dobijanje alkohola i biogoriva, proizvodnju papira i ambalaže i slično. Najzastupljenije je korišćenje biomase za proizvodnju energije i oplemenjivanje zemljištva, a jedna firma sa sedištem u Subotici specijalizovana je za đubriva koja se mogu koristiti u organskoj poljoprivredi.

Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Subotici neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, koji su oslonjeni na njegovo ponovno iskorišćavanje.

Takođe, neophodno je i u budućim dokumentima lokalnih javnih politika predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije. Većina ovih dokumenata u Subotici je istekla, pa je to idealna prilika za ugrađivanje principa cirkularne ekonomije i njenih elemenata u lokalne strategije i planove prilikom obnove starih i izrade novih dokumenata.

Istraživanje u okviru projekta "Zeleni inkubator" sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima i stručnjakinjama u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacijama o cirkularnoj ekonomiji i deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta i nalazi istraživanja u zajednici.

Publikacija "Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Subotici" dostupna je na zvaničnom sajtu Koalicije 27 (https://www.koalicija27.org/) i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” (https://www.activity4sustainability.org/) i u njoj lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje poslovanje.

Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) poziva studente i mlade na KONKURS za seminarske radove „Vera i nauka u borbi za zaštitu životne sredine“ i pod-oblastima: Klimatske promene, Energetska tranzicija, Energetsko siromaštvo, Značaj zaštite voda.
Rok za predaju radova je: 26. Februar 2024 u 12h
Radove poslati isključivo elektronski u word-u, na e-mail adresu: office@cekor.org

Preuzmite poziv OVDE ...

Detaljnije >>

Prevod tekstova objavljenih u publikaciji "The Orthodox Church Addresses the Climate Crisis"

Naslov originala:
"The Orthodox ChurchAddresses the Climate Crisis"
Theodota Nantsou & Nikolaos Asproulis (eds.)
WWF Greece & Volos Academy Publications, ATHENS & VOLOS, 2021
ISBN: 978-618-5375-11-9
Izdavač:
Centar za ekologiju i održivi razvoj, CEKOR, 2024
Za izdavača:
Zvezdan Kalmar
Prelom:
DM media ...

Mere energetske efikasnosti za domaćinstva su konačno postale deo energetske politike Srbije, ne samo u strategijama i planovima,nego i u praksi, preko aktivnosti Ministarstva rudarstva i energetike. Time je najzad započeta šira primena energetske efikasnost u sektoru domaćistava, što je jedan od prioriteta energetske politike Srbije kako je utvrđeno još 2015. godine kod donošenja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. ...

Centar za ekologiju i održivi razvoj „CEKOR“ iz Subotice  u saradnji sa „Savez pravoslavnih žena“ iz Beograda, organizuje treći put zaredom Konferenciju pod nazivom „Pravoslavni odgovor na klimatske promene“.

Konferencija će se održati 6. decembra 2023. u Beogradu, u prostorijama AERO Kluba, na adresi Uzun Mirkova 4/II od 9:30 do 14h.

Ekološka pitanja u Srbiji, regionu, i svetu su veoma aktuelna i neophodno ih je  posmatrati i sa stanovišta duhovne i moralne krize i davanja adekvatnog odgovora na ekološku krizu. Trenutno pripremamo brošuru koja bi značajno doprinela širenju važnosti ovakvog pristupa ekološkim temama kao što su klimatske promene, a izlaganja sa konferencije će takođe biti dokumentovana. ...

Kršenja prava zajednica na odgovarajuću hranu i prehranu, kao i čistu, zdravu i održivu životnu sredinu

Ova studija ispituje razarajući uticaj životnog ciklusa uglja (rudarenje, sagorevanje i odlaganje otpada) na živote i egzistenciju u lokalnim ruralnim zajednicama na Zapadnom Balkanu, oblasti sa nekim od najviših nivoa zagađenja vazduha u Evropi.
Istražuje i uticaje eksploatacije uglja i srodnih aktivnosti tokom ciklusa uglja na pravo ljudi na adekvatnu hranu i ishranu i čistu, zdravu i održivu životnu sredinu i druga međusobno povezana prava.

Poseban fokus se stavlja na lokalne borbe i otpor uticaja električne energije na ugalj na tri lokacije: sela Kličevac i Drmno, u blizini rudnika Drmno i termoelektrane Kostolac u Srbiji; Rudnik Kamengrad i selo Kamengrad, opština Sanski Most u Bosni i Hercegovini; i elektrana Ugljevik i rudnik uglja, takođe u Bosni i Hercegovini. ...

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) u utorak 18. jula organizovao je okrugli sto posvećen problematici biciklizma u Subotici koji se održao na Majkinom Salašu na Paliću uz podršku grada Subotice. Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici građanskog društva, predstavnici grada Subotice i predstavnici brojnih subotičkih medija.

Na okruglom stolu je predstavljena analiza Biciklističke staze u subotici – Rasprostiranje, stanje, potrebe, podrška“ autora Pere Markovića u kojoj su navedeni osnovni elementi biciklističke infrastrukture i pitanja u vezi nje.

U Subotici postoji oko 22,5 kilometra ulica duž kojih su izgrađene biciklističke staze i još oko 15 kilometara biciklističko-pešačkih staza. Ipak, one nisu povezane u mrežu, već su skup radijalnih pravaca kretanja što je jedan od najvećih problema – biciklisti su prinuđeni da voze kolovozom namenjenim za motorna vozila, zbog čega se osećaju nebezbedno navedeno je u analizi. ...

BICIKLISTIČKE STAZE U SUBOTICI - Rasprostiranje, stanje, potrebe, podrška

Bicikl je u Subotici odavno veoma rašireno prevozno sredstvo. Koristi se za sve namene: odlazak i povratak u školu i sa posla, rekreativno, sportski, za razonodu, za prevoz lakših tereta...

Ovu popularnost stvorilo je više razloga: grad je ravničarski i nema ni jedan oblik terena koji bi bio posebno zahtevan za vožnju bicikla; bicikl je u ranijem periodu, od kraja Drugog sv.rata sve do šire automobilizacije od polovine 70-ih godina bio prestižno i istovremeno pristupačno prevozno sredstvo; različiti društveni trendovi pokrenuti ekološkim idejama od 80-ih godina podstiču vožnju bicikla. ...

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) vas poziva na okrugli sto posvećen problematici biciklizma u Subotici koji će se održati na adresi Majkin Salaš, Palić, utorak 18. juli 13 časova

Tom prilikom ćemo da predstavimo impute dobijene od građana Subotice sa akcije na subotičkom Korzu, stavove meštana i biciklista sa društvenih mreža i naše istraživanje vezano za stanje biciklističkih staza, rasprostiranje, potrebe i podršku.

Pozvani su i predstavnici lokalne samouprave radi dijaloga po pitanjima poboljšavanja biciklističke infrastrukture, održavanja biciklističkih staza, izgradnje novih i izdvajanja širokih pešačkih zona u kombinovane pešačko/biciklističko rolerske staze.

Posebno važno pitanje je problematika biciklističkog saobraćaja tokom i nakon gradnje železničke pruge Beograd-Budimpešta, na šta CEKOR upozovava već tri godine. ...